Roboti za Žikino kolo

Kinski roboti đuskaju u čast predsednika

U čitavoj Srbiji ne postoji čovek kome srce nije zaigralo dok je u direktnom prenosu iz daleke Kine gledao našeg predsednika ispred folklorne grupe kineskih robota koji su, specijalno za ovu priliku i njemu u čast, naučili da igraju “Moravac”. Da su roboti nosili šajkače tačno bismo poverovali da su izliveni u smederevskoj čeličani a da je softver koji im je udahnuo život napisao pobednik trubačkog festivala u Guči, toliko je sve bilo spontano, prirodno, domaċe. A kakvu smo tek poplavu emocija doživeli kad smo saznali da ćemo, koliko sutra, mi te robote početi da sklapamo, da programiramo, da će ti roboti imati autentični srpski “vajb” i da ćemo u tome biti, kako reče predsednik, “prvi u Evropi” - to samo književnik može da prepriča.

“Ovo je kao XXII vek”, konstatovao je predsednik, “napravićemo na hiljade ovakvih robota”. Ideja je da u to gurnemo i domaću veštačku inteligenciju (u onoj prirodnoj kanda oskudevamo) jer, od nedavno, u Kragujevcu imamo data-centar i super-kompjuter i 40 megavata elektriciteta. Naravno, još uvek je rano da otkrijemo sve karte i objavimo šta će sve ti roboti umeti da rade, ali početak je više nego obećavajući. Za očekivati je i da sve što bude napravljeno bude momentalno i razgrabljeno. Jer, ko se ne bi obradovao da dobije srpskog robota koji, onako, tek izvađen iz kutije, zna da igra Žikino kolo? A to mu je tek jedna, ne nužno i najvažnija, korisna funkcija.

Crni Dragutin i Crni Milutin, maskote EXPO-a

Dok čekamo budućnost da počne, hajde da se malo obrazujemo, da ovaj tekst iskoristimo i u te svrhe, jer samo edukovan čovek može da shvati veličinu “čuda” koje smo upravo videli u Kini, te robote nisu dobili ni Tramp ni Putin, otišli su praznih ruku, pokunjeni, skoro poniženi. Ali zato Srbin, boc - viljuškom... dobismo crteže, kompletnu dokumentaciju, čak i note za “Moravac” i fabriku koja će te robote da sklapa... Kad je mogao naš predsednik sa diplomom pravnog fakulteta da shvati značaj robotike na brdovitom Balkanu, zašto i mi ne bismo naučili nešto korisno, makar i sa zakašnjenjem. Vremena za učenje nema mnogo jer proizvodnja mora da počne do polovine jula, očekujte da se konkurs za radnike pojavi danas, najkasnije sutra. Šanse da dobijete posao u robotici biće vam značajno veće ako pročitate ovaj tekst do kraja, a samo će se najmudriji setiti da ga odštampaju i pokažu konkursnoj komisiji kao ključni dokaz svoje kompetencije. 

Može da omane...

Elem, da počnemo... Razigrane mašine koje smo videli u Kini spadaju u klasu takozvanih “humanoidnih robota”, i o njima se, fakat, jako puno priča u poslednje vreme. Pod robotom podrazumevamo bilo koju mašinu koja se može isprogramirati tako da samostalno obavlja jednu ili više kompleksnih operacija. Industrijski roboti su tu, sa nama, već decenijama: umeju da sklapaju automobile, da zavaruju limove ili prenose teret sa police na policu. Ogromna većina tih robota svojom konstrukcijom podseća na enormno pokretljivu ljudsku ruku vezanu za fiksno postolje ali ima i onih pokretnih, koji umeju da se snalaze u prostoru i izbegavaju prepreke, od dizalica sa inteligentnim hvataljkama, preko vozila koje prenose repromaterijal između magacina i proizvodne trake do usisivača kadrih da počiste ceo stan. 

Humanoidni roboti su drugačiji, njihova glavna karakteristika je da liče na ljudska bića: imaju glavu, torzo, ruke i noge, imaju zglobove koji imitiraju ljudsku anatomiju (rame, kuk, koleno, članci na prstima), što više zglobova, to veća pokretljivost, imaju čula nalik na ljudska (mogu da vide i čuju), mogu da komuniciraju (pokretom, zvukom), ponašaju se “inteligentno” koristeći savremene modele bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), a raspolažu i snagom koja uveliko prevazilazi ljudske mišiće. Do sada smo ih uglavnom gledali na filmu a sve je počelo s Fricom Langom i njegovim “Metropolisom”, još 1927. godine. Koncept humanoidnih robota, njihova sposobnosti da misle, da delimično ili potpuno imitiraju ljudska bića, predstavljaju temu kojoj se filmski autori neprekidno vraćaju. Evo nekih ostvarenja kojima se rado vraćamo: “Terminator” (1984), “Blade Runner (1982), “I, Robot” (2004), “A.I. Artificial Inteligence” (2001), “Ex Machina” (2014), “Her” (2013), “Bicentennial Man” (1999)...

Teslin "Optimus"

Film je krajem XX i početkom XXI veka uveliko počeo da se prepliće sa stvarnošću. Krenulo je sa “Asimom” kompanije “Honda”, robotom koji je obišao čitav svet i imao čast da se rukuje sa princom Čarlsom, Barakom Obamom i mnogim drugim poznatim ličnostima. “Asimo” je otišao u penziju 2022. godine jer su ga potisnuli neuporedivo pametniji i pokretljiviji modeli drugih proizvođača. Danas velike svetske kompanije koje sa bave razvojem robota neprekidno serviraju marketinške senzacije, najčešće majstorski režirane “Jutjub” klipove u kojima neki novi “Asimo” sa zadivljujućom lakoćom i preciznošću savlađuje beskonačni lanac prepreka, radi nešto pametno ili se, jednostavno, “glupira” (igra kolo). 

"Atlas" Boston Dynamicsa

Investicije u humanoidne robote sve su veće, a vrednost kompanija koje ih dizajniraju i proizvode raste sumanutom brzinom. Prednjači “Boston Dynamics”, kompanija iza koje stoji korejski “Hyundai”, čiji robot “Atlas” treba da uđe u komercijalnu upotrebu tokom ove godine. “Atlas” ima 56 zglobova i dizajniran je tako da može da podiže terete teže od 50 kilograma, ume sam sebi da zameni ispražnjenu bateriju, a može da radi i u uslovima eksrtremne vlage i temperature. Zahvaljujući veštačkoj intelgenciji koja je bazirana na “NVidia” hardveru, “Atlas” je sposoban da novu veštinu nauči za samo jedan dan. “Boston Dynamics”, međutim, ne želi da svoju saradnju na AI polju ograniči na samo jednog giganta: već je objavljeno da će ove godine početi saradnja sa kompanijom “Google” koja takođe namerava da razvije svoju gamu inteligentnih robota.

Napreduju i drugi: primera radi, komapnija “Figure AI” je u 2024. imala berzansku vrednost od oko 2,5 milijardi dolara. Kada je prošle godine kompanija predstavila svoj najnoviji model humanoidnog robota “Figure 03”, njena vrednost skočila je na preko 40 milijardi. Tehnički giganti kao što su “Tesla”, “Microsoft”, “NVidia” i “Amazon” takođe upumpavaju dodatne milijarde u istraživanja kako bi osigurali svoje mesto i poziciju na tržištu koje se tek formira. 

Ilon Mask takođe ne skida nogu s gasa: “Tesla” već ima svoj model humanoidnog robota, “Optimus”, trenutni fokus je na snižavanju cene i poboljšavanju performansi. Najjači rival je, naravno, Kina koja je za svoje kompanije već obezbedila državnu pomoć i subvencije u iznosu od 10 milijardi dolara kako bi cena kineskih robota bila što niža a udeo na tržištu što veći (kineske firme registrovale su više od 5.500 patenata u ovoj oblasti, više nego čitav ostatak sveta zajedno). Po procenama “Goldman Saksa”, tržište humanoidnih robota dostići će do kraja ove decenije vrednost od bar 40 milijardi dolara. 

"Ocean One", Stanford Robotics

Zašto bi neko uopšte želeo da napravi humanoidnog robota? Zašto je ljudski oblik najpoželjniji? Zašto to nije slon, hobotnica, prase, neka ptica? Najjači argument svodi se na konstataciju da smo mi, kao čovečanstvo, proveli mnogo stotina godina kreirajući životni i radni prostor koji je namenjen isključivo nama. Fabričke hale, stanovi i kuće, hodnici i vrata, kuke i kvake, police u radnjama, kuċni nameštaj, stepenice, stolovi i stolice, sve to napravljeno je isključivo po meri čoveka. Kad neka fabrika reši da svoje radne procese ubrza korišćenjem konvencionalnih robota, to obično podrazumeva dodatna višemilionska ulaganja kako bi se radni prostor prilagodio potrebama novih mašina. Jer, da bi neka mehanička ruka mogla da funkcioniše, potrebno je raščistiti prostor za nju, instalirati šine i vođice po kojima će ova ruka da se kreće, dovesti struju, napraviti sigurnosni kavez kako bi se osigurala fizička bezbednost zaposlenih u neposrednoj blizini. Ako se radi o nekom inteligentnom prevoznom sredstvu koje prenosi teret između udaljenih fabričkih lokacija, neophodno je da pod bude ravan i ima određenu hrapavosti - sve neravnine moraju da budu uklonjene. U velikim postrjenjima troškovi ovakvih adaptacija mogu da budu astronomski.

RoboThespian, "Engineering Arts"

Tu bi, bar u teoriji, mogli da uskoče humanoidni roboti. Oni imaju noge i stopala i nije im potreban ravan pod. Nije im potreban ni naročiti alat: oni imaju šake koje su dovoljno spretne da drže standardni šrafciger, lemilicu ili čekić konstruisan za ljudsku ruku. Oni su svesni svog okruženja i neće povrediti majstora do sebe, samim tim nije im potreban veliki, izolovan, posebno opremljen prostor, dovoljni su radni uslovi koje ima svaki “običan” radnik. S obzirom da imaju približno istu figuru kao i čovek, nije im problem ni da se kreću kroz već postojeće prolaze i vrata, da koriste liftove, merdevine...

Humanoidni roboti se, jednostavno, lako uklapaju u postojeće okruženje. Zahvaljujući svojoj fizičkoj sličnost sa ljudima od krvi i mesa, mogu da sednu u svaku slobodnu stolicu i nastave tamo gde je prethodni radnik stao. Zahvaljujući svojim antropomorfnim rukama ovi roboti mogu da koriste praktično sve osnovne alatke koje su, prvobitno, konstruisane za ljude a ne za mašine. Mogu da se bave utovarom i istovarom, premeštanjem predmeta i kutija, jednostavnim repetitivnim poslovima, svim onim što čovek ne voli ili ne može u kontinuitetu da radi. I, na kraju, ovi roboti nemaju strah - možete ih poslati svuda gde je boravak ljudi krajnje rizičan: na dno mora, u Fukušimu ili Černobilj, u zone ratnih dejstava, u kosmos... 

Gde sve humanoidni roboti mogu da nađu primenu? Na proizvodni trakama, u različitim stupnjevima proizvodnog procesa, u magaicnima i logistici, u tehičkoj podršci, stanovima, zdravstvenim ustanovima.... Potencijalno, ovakvi roboti mogu da nadomeste nedostatak radne snage u mnogim zemljama koje već imaju populaciju koja ubrzano stari (Nemačka, Japan, Kina, Južna Koreja), gde već postoji hronični nedostatak radnika koji bi se bavili manuelnim poslovima ili radili u trećoj smeni. Po nekim procenama, ovaj problem biće sve veći jer se očekuje da globalna populacija na planeti dostigne svoj zenit u nekoliko narednih decenija (negde oko 9 milijardi stanovnika) nakon čega će broj stanovnika na planeti početi da opada, usled smanjivanja plodnosti. Po nekim procenama, broj radno sposobnih ljudi opašće za preko 20% do 2050. godine što stvara prostor za upošljavanje 2-3 milijarde robota do kraja 2060. godine. Drastičan pad broja stanovnika očekuje se naročito u Kini koja će u narednih par decenija morati da angažuje bar 300 miliona robota kako ne bi morala da pribegne uvozu masovnom uvozu radne snage (opcija koju Kina nikako ne želi). 

Tiangogn Ultra, "X-Humanoid"

Da li ljudi žele da vide robota u svojoj kući? Na to pitanje još nema jasnog odgovora ali smo već videli reklame u kojima humanoidni roboti zalivaju kućno cveće, donose kafu, serviraju voće, brinu o čistoći... Predstoji nam doba u kome će najveći deo populacije činiti stari ljudi. I tom sve većem broju seniora moraće neko da brine, da im kupuje novine i bakaluk, da razgovara sa njima ili vodi računa o lekarskoj terapiji. Za nekog ko svoju starost provodi u samoći, robot bi mogao da bude prihvatljiv surogat za društvo kojeg više nema. Mask reklamira svog robota “Optimusa” kao “autonomnog pomoćnika” i “humanoidnog prijatelja”. Kompanija “1X” je svoj robot “Neo” namenila isključivo za kućnu upotrebu: “Vi treba da se bavite stvarima koje volite. Naš robot uradiće sve ostalo”. “Neo” usisava, briše prozore, izbacuje đubre... 

ProtoCloone, "Clone Robotics"

Drugi argument u prilog upotrebe humanoidnih robota leži u njihovoj svestranosti. Jedna obična mehanička ruka može da zavari nekoliko stotina tačaka na automobilskoj karoseriji u svega par minuta, ali ta ista ruka je potpuno neupotrebljiva za bilo šta drugo, recimo da vas počeše po leđima. Takav robot liči na lekara specijalistu koji je, može biti, izuzetno stručan ortoped ali zato ima samo bazična školska znanja iz dermatologije. Humanoidni robot je, sa druge strane, nalik na lekara opšte prakse: solidno se razume u sve i sa istim hardverom ume da nosi kutije, čisti podove ili sklapa delove, ali se ni u šta ne razume do kraja, kamoli u zavarivanje automobilskih karoserija. 

Još jedan argument iznet je tek nedavno, kada su sistemi zasnovni na korišćenju veštačke inteligencije postali popularni i svima dostupni. Humanoidi roboti su, u poslednjih nekoliko godina, napredovali pre svega za hvaljujući sve većem stepnu integracije sa inteligentnim softverskim modelima, dok su inženjerska unapređenja imala sekundarni značaj. 

Kime, "Macco robotics"

Treniranja robota za njihovu upotrebu počinje korišćenjem metoda koji spadaju u tzv. “mašinsko učenje”. Algoritam ugrađen u sam robot omogućava im da izvlače zaključke na osnovu prethodnog isksutva i procesiraju signale koji dolaze sa senzora kako bi bili u stanju da donese odluke u realnom vremenu. 

Međutim, humanoidni roboti imaju značajnu prednosti: oni mogu da uče i metodom “imitacije”, koristeći neiscrpnu zalihu video- materijala i dokumenta u kojima se opisuje način na koji čovek rešava određeni problem. Ono što vide i pročitaju današnji roboti mogu s lakoćom da reprodukuju, tj. imitiraju baš zato što imaju “anatomiju” koja odgovara našoj. Uz to, uvek postoji i mogućnost da operater uđe u odelo opremeljno senzorima koje će beležiti svaki njegov pokret. Kada operator obavi određeni posao, podaci prikupljeni senzorima mogu se, uz vrlo mali trud, pretočiti u instrukcije koje će humanoidni robot moći slepo da izvršava. Sa druge strane, ako umesto humanoidnog robota treba da obučite nekog mehaničkog pauka, transporter koji liči na sanduk sa točkovima ili mehaničku ruku - treniranje robota korišćenjem već postojećeg ljudskog isksutva postaje neuporedivo teže.

Prva dva metoda učenja kombinuju se sa trećim, poznatim pod nazivom “reinforcement learning”: svaka akcija robota provlači se kroz matematičku funkciju koja analizira ponašanje robotoa i na bazi iskazananih performansi generište određen broj nagradnih i kazenenih poena. Kroz ovakav sistem evaluacije robot postepeno uči da izbegava akcije koje mu donose negativne poene, postepeno povećavajući svoju efikasnost i kvalitet rada.

G1, "Unitree"

Na taj način su humanoidni roboti, uz ljudsko telo, dobili i ljudski mozak, bar na papiru. Tako smo dobili “physical AI”, sistem baziran na veštačkoj inteligenciji koji ima i svoju fizičku komponentu. U kom pravcu će ovaj neorganski “oblik života” dalje evoluirati ostaje da se vidi. Ipak, sve je veći broj onih koji veruju da su humanoidni roboti još jedna velika tehnička zabluda i da oni nikad neće postati univerzalno prihvaćeni.

Pre svega, veliko je pitanje da li roboti zaista treba da stoje na dve noge  i hodaju. Zahvaljujući nogama i stopalima, humanoidni roboti mogu da se penju uz stepenice, ali u prosečnoj fabričkoj hali ta sposobnost je najčešće nepotrebna jer su podovi ravni. Pritom je stajanje na dve noge tehnički veoma zahtevno - za razliku od nekog “točkastog” pomoćnika koji može mirno da čeka svoja naređenja u ćošku ne trošeći nikakvu energiju, humanoidni roboti prestavljaju totalnu suprotnost: kako ne bi izgubili ravnotežu i pali na nos, oni moraju neprekidno da rade filigranski precizne korekcije svog položaja, ponekad i hiljadu puta u sekundi, što dovodi do toga da se baterije koje obezbeđuju pogon za ove robote prazne velikom brzinom. Ukoliko ne postoji zamenska baterija, današnji roboti moraju da se priključi na šteker na svakih 30-90 minuta. 

Činjenica je da robotsko hodanje privlači pažnju, jer samo čovek hoda na dve noge. Ali to nije najveći tehnički izazov. Ruke su mnogo komplikovanije - ljudska šaka ima pokretljivost u kojoj jednako učestvuju preciznost, snaga i suptilna osetljivost. Palac šake je veće čudo od bilo koje do sada viđene mašine. Roboti to nadoknađuju dodavanjem zglobova jer svaki zglob povećava manevarske sposobnosti robota, ali se time istovremeno usložnjavaju proces obuke i softver koji svim tim zglobovima treba da upravlja.  

Alex, "Boardwalk Robotics"

Iskustvo pokazuje da je univerzalna praktičnost humanoidnog robota zapravo i njegova najveća kletva: klasičan transporter na točkovima u magacinu ili obična mehanička ruka na montažnoj traci imaju neuporedivo veću efikasnost od bilo kog humanoidnog robota koji pešački kroz fabrički prostor, i to za delić njegove cene. Ima stručnjaka koji upravo zbog toga tvrde da humanoidni roboti pokušavaju da daju odgovor na potpuno pogrešno pitanje.

Idemo dalje... Ako malo bolje pogledate u kakvim okruženjima funkcionišu najnoviji humanoidni roboti - videćete da se radi o potpuno veštačkom, namenski konstruisanom prostoru. U takvom okruženju humanoidni roboti su neverovatno spretni ali kada ih bacite u stvarni svet, oni deluju potpuno izgubljeno. Uz to, na mnogim snimcima videćete robote kako pakuju odeću, kuvaju kafu, sortiraju stvari... ali nećete videti operatera, “čarobnjaka iz Oza”, sakrivenog iza kulisa koji koristeći “virtual reality” (VR) naočare zapravo kontroliše svaki pokret robota.

Tu je i cena koja se drastično razlikuje, u zavisnosti od proizvođača i modela robota. Uzmite, na primer, “Atlasa”, top-model humanoidnog robota kompanije “Boston Dynamics” - do juče je imao relativno spor hidraulični pogon ali je od nedavno dodatno usavršen i prebačen na elektriku. Ako odete na sajt kompanije i pokušate da “Atlasa” stavite u korpu, pa da ga onda platite karticom, bićete razočarani. Možete samo da ostavite svoje kontakt podatke jer je “Boston Dynamics” i dalje prevashodno razvojno-istraživačka laboratorija koju finansiraju “Hjundai” i DARPA (Čuvena američka agencija za napredne odbrambene projekte). Najveći deo proizvedenih robota rezervisan je za “Hyundai” i trening u fabrikama, dok je manji deo otišao u “Deep Mind”, firmu koja se bavi veštačkom inteligencijom, iza koje stoji “Google”. Na osnovu šturih podataka iz već postojećih ugovora može se zakjučiti da cena “Atlasa” nije manja od 120 hiljada dolara po komadu (za zastarelu hidrauličnu verziju), dok se cena električne varijante verovatno kreće između 150.000 i 250.000 dolara. Ono što biste, uz dosta upornosti, verovatno mogli da kupite već sada je jedno žuto četvornožno “kuče” koje “Boston Dynamics” već prodaje po početnoj ceni od 75.000 dolara.

NAO, "Softbank Robotics"

Ni drugi nisu mnogo jeftiniji. Komapnija “Digit” prodaje svoj model humanoidnog robota koji uveliko premešta kutije u “Amazonovim” gigantskim skladištima po ceni od 250.000 dolara. Već pomenuti robot kompanije “Figure”, čiji su razvoj finansirali “Majkrosoft” i “OpenAI” a trenutno se testira u “BMW”-ovim fabrikama, košta između 100.000 i 150.000 dolara. Za sličan novac možete da dobijete i “Optimusa” koji izrađuje kompanija “Tesla”, s tim da Ilon Mask veruje da će cena pasti ispod 25.000 dolara čim robot uđe u serijsku proizvodnju.

Kineski roboti možda nemaju kvalitet koji nude američke kompanije ali su zato i neuporedivo jeftiniji, pre svega zahvaljujući firmama kao što su “Unitree” i “Netix”. Za samo 16.000 dolara možete da kupite kineski humanoidni robot “G1” namenjen istraživačima koji ume da napravi salto unazad i koristi bazične alatke. Komercijalni model “H2” znatno je veći i ima početnu cenu od oko 30.000 dolara. 

Skupo? I treba da bude, jer mi ćemo ovo da pravimo, i red je da na tome dobro i zaradimo. Problem je samo što gore navedene cene predstavljaju samo deo ukupnih troškova. Softver koji koriste ovi roboti veoma je komplikovan i napravljen je korišćenjem komercijalnih softverskih biblioteka za čije korišćenje je neophodna licenca u vrednosti od nekoliko hiljada dolara mesečno. AI servisi na kojima se bazira čitava robotska inteligencija takođe postaju sve skuplji, sa tendencijom da odu u nebo. Ako imate čitavu armiju ovih robota, biće vam potreban i dodatni softver za orkestraciju, tj. koordinaciju rada robota, a taj softver se naplaćuje posebno. Naravno, tu su i neizbežni ugovori o obuci, održavanju i servisiranju robota koji dodatno podižu troškove eksploatacije.

Na kraju, pomenimo i sigurnost, onu fizičku (strah da će vas robot zbog greške u sistemu povrediti ili ostaviti bez pomoći) i onu koja se odnosi na bezbednost i tajnost podataka vezanih za vaš život i rad. Svaki robot je, u suštini, egzotično upakovani kompjuter koji je moguće hakovati i zloupotrebiti. Uz to, svi roboti jako dobro vide, čuju i komuniciraju: nikada ne možete da budete sigurni šta će sve o vašem privatnom životu ili vašem biznisu robot poslati u “klaud” (izraz koji su izmislili IT-stručnjaci kao skraćenicu za “kompjuter koji pripada nekom drugom”). Humanoidni roboti imaju “pokeraško” lice, ne znoje se i ne trepću kad lažu, ne možete da ih stavite na poligraf... Kad završi sa poslom, “Neo” obično sedne na kauč: da li spava, skenira okolinu, štedi bateriju ili razmenjuje gigabajte informacije preko interneta praktično je nemoguće utvrditi. Zato je za mnoge ljude sama ideja da svaki dom ima svog robota duboko uznemiravajuća. Jer, kada smo rešili da napravimo automobile koji se autonomno kreću, nismo vozaču dodali robota kao zamenu. Naprotiv, doradili smo auto. Zašto sada imamo želju da osavremenimo svoj dom ubacivanjem humanoidnog robota koji bi se ponašao kao naša replika? Mnogo je jednostavnije da učinimo kuću pametnijom.  

Phoenix, "Sanctuari AI"

Ispada da je ideja da se za neki posao kreira robot koji u potpunosti oponaša čoveka i dalje vrlo pretenciozna jer se mnogo efikasnije rešenje, zasnovano na klasičnim mašinama i jednostavnijim robotima, može napraviti mnogo brže i jeftinije. Dilema je vrlo prosta: da li biste radije kupili odličnu mašinu za sudove koja košta par stotina dolara, u koju sudove morate sami da složite, ili robota koji košta par desetina hiljada dolara, koji skuplja i pere sudove potpuno sam, koristeći sunđer i deterdžent? U inženjerstvu postoji princip da forma proističe iz funkcije, da mašina treba da radi samo jednu stvar i da to radi na najbolji mogući način, a to se direktno kosi sa konceptom multipraktičnih humanoidnih robota. Klasične mehaničke ruke, čije performanse uveliko prevazilaze ono što ljudi mogu da postignu, sistemi zasnovani na jednostavnim motorima, zupčanicima, šinama i točkovima, još dugo će imati prednost. “AI sa telom”, robot koji ume da radi sve i ništa kako treba, bar u ovom trenutku predstavlja “pie in the sky”, pitu na nebu, čist “hajp” koji se održava u životu korišćenjem agresivnog marketinga i spekulativnog kapitala. Ima onih koji tvrde (poput Rodnija Bruksa, osnivača kompanije “iRobot” koja proizvodi popularni robotizovani usisivač “Rumba”) da, i pored desetina milijardi dolara koje su već potrošene ili će tek biti uložene, humanoidni roboti nikad neće dostići spretnost koja odlikuje ljudska bića.

Čak se i optimisti slažu u konstataciji da humanoidni roboti treba da prevale još dugačak put (uzbrdo) da  bi iz majstorski produciranih video-klipova prešli u fabričke hale i postali isplativi u realnom proizvodnom okruženju. U avgustu 2025. godine u Kini je održana trodnevna Olimijada u kojoj su učestvovali humanoidni roboti takmičeći se u trčanju i fudbalu. Bila je to vrlo zabavna revija spektukalrnih promašaja. 

Da ne bude zabune, većina vodećih svetskih naučnih autoriteta na polju robotike i dalje veruje da će humanoidni roboti kad-tad postati regularni deo naše svakodnevice. Pitanje ja samo koliko će vremena proći do tada i u šta će čovek evoluirati u međuvremenu. Ako čovečanstva tada uopšte i bude.

***

Lightning, "Honor"

Sve ovo što ste dosad pročitali zapravo je nebitno. Jer, ko smo mi da sudimo o vrhunskoj tehnologiji? Može biti da su humanoidni roboti skupi, glupi, spori, lomljivi, da im se baterija brzo prazni i da imaju hladne, trapave ruke, jeste da su pred našim predsednikom igrali “Moravac”, čik da igraju “Kaljinku”, i to bi naš predsednik rado gledao... ali - popraviće se sve, samo ne može odmah. Bitno je da imamo viziju!

Jer, "Srbija ima da ode u nebesa onog sekunda u odnosu na sve druge u regionu kad prvi robot izađe iz fabrike i to je razlika koju više neće stići. Oni koji su ispred nas - brže ćemo da ih pretičemo. Oni koji su iza nas - ta margina i razlika biće samo veća iz dana u dan", rekao je predsednik i dodao da će na “Ekspu” roboti biti “na svakom koraku”. 

Dakle, stvar je jasna: polako se spremajte za 15. jul, za predstojeće “vaznesenje”, za rastanak sa našim zavidljivim regionalnim, pa i evropskim komšijama kojima će, za inat, da crkne krava i koje ćemo ostaviti na zemlji, takoreći u blatu, istom onom iz koga smo se, bogu hvala, odavno iščupali. Ignorišite blokaderske skeptike i nevernike koji se boje visine, koji idu naokolo i šire defetizam pričajući kako se za dva meseca ne može podići ni fabrika za metle od sirka. U Šapcu će, kaže predsednik, 250 ljudi raditi u proizvodnji robota. Ako ne u Šapcu, onda u Beogradu, jer tu već postoji idealno mesto za novu proizvodnju: plac između fabrike čipova “Mubadala” i fabrike letećih automobila “Željko Mitrović” još uvek je prazan.

Armar, "Karlsrue"

Izaberi svog drugara za “Expo”!

• Alex (Boardwalk Robotics): Humanoidni torzo i gornji deo tela, bez nogu. Može da pomera predmete, zgodan za sortiranje predmeta u industirji i kućnu upotebu.
  
  
• Alter 3 (Univerzitet u Osaki): Statičan, ali sa pokretnim gornjim delom i licem koje podržava mimiku. Ima odlične uši i vokalne sposobnosti. Dirigovao orkestrom Novog nacionalnog pozorišta u Tokiju 2020. godine.
  
  
• Ameca (Engineerd Arts): razvojna platforma na kojoj se mogu testirati sistemi za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Ima punu pokretljivost, razume ljudske emocije i komunicira koristeći glas i izraze lica. Zgodan za upotrebu u školama i domovima za stare.
  
  
• Apollo (Aptronic): hoda na dve noge, odlično se snalazi u složenim okruženjima kao što su magacine i fabrike, sposoban je da autonomno reaguje na potencijalne opasnosti. Mercedes u svojim proizvodnim halama testira upravo ovaj model.
  
  
• Armar-6 (Tehnološki institut Karlsrue): Ume da koristi jednostavne alatke kao što su čekići i bušilice, čisti podove. Zahvaljujući AI softveru može brzo da nauči kako da uhvati određeni predmet i preda ga radniku do sebe. Jedinstven po tome što ume da zatraži pomoć u nekoj neočekivanoj situaciji.
  
  

• 

  Digit, "Agility Robotics"

  Atlas (Boston Dynamics): Bipedalni (dvonožni) robot o kome je već bilo reči. Ume da održava ravnotežu prilikom podizanja teških predmeta i da se kreće u prostoru sa obiljem prepreka. U velikoj meri napravljen od delova odštampanih na 3D-štampačima.
  
  
• Digit (Agility Robotics): Maradona među robotima (pre nego što je Maradona nabacio kilograme), fleksibilan, može da čuči, kleči, stoji na jednoj nozi i pomera svoje težište kao bi očuvao ravnotežu. Trenutno zaposlen u jednoj američkoj fabrici, na liniji za pranje mašinskih delova.

• Eve (1X): Prvi robot koji je dobio “stalno zaposlenje”. Ima panoramsko viđenje i osetljivu šaku koja jednako dobro rukuje grubim i osetljivim tovarom. Iako nije potpuno “human” jer ima točkove umesto nogu, i dalje je svestran i sposoban da uči iz prethodnog iskustva.
  
  
• Figure 03 (Figure): Kućna pomoćnica, sa kamerama ugrađenim u šake kako bi rukovanje različitim predmetima bilo što preciznije. Za razliku od mnogoborjnih rivala nije ni preterano ružan. Može da se puni bežično, tako što stoji na specijalnoj prostirci dok muti jaja ili paja prašinu.  
  
  
• G1 (Unitree): Ekstremno pokretljiv sa vrlo spretnim rukama koje su u stanju da otvore flašu ili leme električne komponente.
  
  
• Jiajia (Kineski univerzitet za nauku i tehnologiju): Stacionarni robot sa ekstremno realisitčnom “kožom”, pokreti usana i mimika lica savršeno su usaglašeni sa govorom. Namenjen istraživanju i socijalnim interakcijama.
  
  
• KIME (Macco Robotics): Humanoidni bartender. Ume da servira kafu, alkoholna i bezalkoholna pića, sendviče i salate (250 posluženja na sat) i sve to naplati. Pivo mu je najjača strana: ume da natoči dve čaše za šest sekudni i da prepozna česte mušterije.
  
  
• NAO (Softbank Robotics): Nalik na R2D2 robot iz “Ratova zvezda”. Govori i razume preko 20 jezika. Koristi ultrazvuk kako bi detektovao prepreke i druge osobe. Idealan za primenu u obrazovanju i zdravstvu.
  
  
• OceanOne (Stanford Robotics Lab): Gnjurac, sposoban da istražuje brodske olupine, popravlja koralne grebene i obavlja opasne zadatke. Zahvaljujući robusnoj konstrukciji može da zaroni do hiljadu metara dubine. Već je oproban u realnim uslovima, na olupini broda Luja XIV (potonuo 1664. godine).
  
  
• Optimus (Tesla): Radnik u proizvodnji, kućni aisistent, debitovao kao baletan 2021. godine. U svom srcu ima hardver koji pokreće kompjuter baziran na veštačkoj inteligenciji i prepoznavanju oblika. Bilo je planirano da robot uđe u komercijalnu upotrebu 2025. godine ali je posao zastao zbog američkog spora sa Kinom oko isporuke retkih metala. Ilon Mask planira da do kraja veka u Tesline fabrike instalira najmanje milion “Optimusa”.  
  
  
• Phoenix (Sanctuari AI): Humanoid opšte namene koji treba da ublaži nedostatak radne snage u proizvodnji, logistici i zdravstvu. Koristi sopstveni (“Carbon AI”) operativni sistem koji mu omogućava da brzo uči nove stvari, uz spretnost koja se ponekad može meriti sa ljudskom.
  
  

• 

  Apollo, "Aptronic"

  Protoclone (Clone Robotics): Jedinstven po tome što koristi preko hiljadu “mio-fiber” motora za kontrolu sintetičkih mišića koji podražavaju ljudske pokrete. Ume da “pumpa” svoje mišiće kao bodi-bilder i trenutno se obučava za poslove kao što su priprema obroka i pranje veša.
  
  
• RoboThespian (Engineered Arts): Po zanimanju glumac, nastupa u pozorištima, drži predavanja na konferencijama. U suštini, projektor montiran na pokretnu platformu sa nekoliko desetina elektromotora koji mu omogućavaju da gestikulria rukama.
  
  
• Tiangong Ultra (X-Humanoid): “Atletičar” koji intenzivno koristi AI kako bi pomerao svoje noge i sa lakoćom savladavao neravnine i stepenice, bez potrebe da usporava. Prvi humanoidni robot koji je pobedio u polu-maratonskoj trci.
  
  
• Lightning (Honor): Još jedan “sportista” kreiran u poznatoj kineskoj fabrici mobilnih telefona. Ima noge koje su metar dugačke, savršen balans i sistem za tečno hlađenje koji mu omogućava da trči punom brzinom u dužem vremenskom periodu. Tokom premijernog predstavljanja, “Lightning” je postavio novi rekord za robote u polumaratonu (pretrčao 20 kilometara za 50 minuta i 26 sekundi). 

Vreme #1848