Zvuk tišine

“Džejms Veb”, kosmički teleskop koji treba da nasledi vremešni “Habl”, konačno je poleteo u kosmos 25. decembra sa kosmodroma Kuru u Francuskoj gvajani. Astronomi širom sveta dobili su božićni poklon kakav su samo mogli da priželjkuju. Ovaj zajednički projekat NASA, Evropske svemirske agencije (ESA) i Kanadske svemirske agencije (CSA) star je više od četvrt veka, mnogo puta je stavljan na led, više puta zamalo ugašen, višestruko je premašio predviđen budžet, probio je sve predviđene rokove i više puta bio navođen kao primer očajnog menadžmenta, nedostatka plana i kontrole kvaliteta. Toliko truda i para je “prosuto” oko njega da su novinari u više navrata označavali “Džejms Veb” kao “teleskop koji je pojeo astronomiju”. Pa ipak, teleskop je preživeo iako je do sada potrošio čitavih 10 milijardi dolara. Ruku na srce, toliko je, otprilike, koštala i dosadašnja eksploatacija “Habla”, s tim da je “Habl” već ostvario spektakularne rezultate i smatra se “opravdanom investicijom” dok se od nje

Sećate li se filma „Američka lepota“, onaj trenutak kada Kevin Spejsi, beznadežno zaljubljen u šiparicu, reši da naglavačke okrene svoj život? Odlazi u lokalnu hamburgeržinicu i aplicira za posao. Kakav posao? „Želim posao sa najmanjom mogućom količinom odgovornosti“, kaže Spejsi. I sav srećan prihvata ponudu upravnika da prevrće pljeskavice. Za to, reklo bi se, nije potrebna nikakva veština. Dok pljeskavice umilno cvrče misli mogu slobodno da vrludaju. Recimo, u susret prelepoj šiparici posutoj crvenim ružinim laticama.  Proste stvari pogoduju automatizaciji. Ne čudi zato što se restorani još od 2017. godine polako okreću robotima. Era kuhinjske automatizacije počela je Flipijem, mehaničkom rukom koja nadzire pečenje pljeskavica a zatim ih stavlja u zemičke. Godine su prolazile a  Flipi je naučio da radi i gomilu drugih poslova: da pravi pice, peče piletinu, pakuje pomfrit ili  servira sladoled. Pritom, Flipi se ne umara, ne kasni na posao, ne oboljeva od korone i, što je najvažnije,

Vesti o koroni i dalje imaju dominantan prostor u svim svetskim medijima. Sad smo uz to dobili još jedan novi soj (“omikron”) koji ima potencijal da eskivira mnoge postojeće vakcine i već se postavlja pitanje kako ćemo pratiti evoluciju virusa kad potrošimo sva grčka slova koja i onako ne umemo da razlikujemo. Korona gospodari vestima iz nauke (“Novi soj zarazniji od prethodnog”), običnog života (“Lekovi za konje i rogatu marvu [ne] leče koronu”) ili vestima iz života slavnih (“Poznati pevač dobio koronu, izlečio se tako što je gurnuo nos u Pavlovićevu mast”). Nekako nezapaženo prošla je vest da je NASA 24. novembra iz kosmičke baze Vandenberg u Kaliforniji lansirala sondu “Dart” (u prevodu: “Strelica”, najčešće za pikado) sa naizgled neobičnim zadatkom: da se sudari sa asteroidom Dimorfos (poznati i kao Didimos B) prečnika 160 metara. Čemu služi misija koja će trajati relativno kratko i vodi sigurnom uništenju sonde? Kratak odgovor bio bi da NASA želi da utvrdi koliko ovakvi udarci mo

Kako piše portal “Infoliga” a prenose i brojni drugi mediji, “u prostorijama Dražinog doma u Ivanjici pronađeni su uređaji za rudarenje [kriptovaluta] na internetu u vrednosti preko 5.000 evra, koji su bili složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni na daljinske komande. Celokupna oprema prikačena je na merno mesto izvedeno za eventualne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji. Prevara je otkrivena kada su opštinski radnici pokušali da uđu u podrum Dražinog doma kako bi prikačili struju za osvetljenje parkića tokom Nušićijade”. Kako piše isti portal, ukradeno je oko 55.000 kilovat-sati i pričinjena šteta od oko 22.000 evra.  Vest je, reklo bi se, prilično konfuzna. Jer, kakvo je to “merno mesto” koje “nije korišćeno” pa samim tim nije “ni evidentirano”? I odakle struja u podrumu u koji su “opštinski radnici” ušli upravo da bi “prikačili struju”. I po kojoj tarifi 55.000 kilovat-sati vredi 22.000 evra, sa sve troškovima popravke obijene b

Zadnje veliko istraživanje uticaja avio-saobraćaja na klimatske spromene sprovedeno je na osnovu detaljnih podataka iz 2018. godine. Sumarno gledano, vazdušni transport generiše 1.9% svih gasova staklene bašte i 2.5% ugljen-dioksida (CO2), što je, otprilike, milijardu tona godišnje. Ukupan efekat koji imaju svi ovi gasovi na globalno zagrevanje veći je od njihovog procentualnog učešća u globalnoj emisiji jer se njihovo oslobađanje vrši u višim slojevima atmosfere gde je štetni učinak izraženiji. Procenjuje su da 3.5% dosadašnjeg globalnog zagrevanja ima svoje poreklo u avionskom saobraćaju. Posebno zabrinjava činjenica da se stvari brzo pogoršavaju: količina emitovanog CO2 porasla je za 75% između 1990 i 2012. Ako se ovaj trend rasta ne stavi pod kontrolu, avio-saobraćaj će 2050. godine premašiti četvrtinu od ukupnog svetskog „budžeta“ CO2 (budžet je sračunat tako da do kraja veka zagrevanje planete ne pređe 1.5oC).  Neko bi rekao da trenutni učinak od 2.5% nije tako dramatičan. Svetsk

"SpaceShipTwo" Ričarda Brenson sa nosačem "SpaceKnightTwo" Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, kosmos je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga na kratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)? Prvi kosmički turista bio je bogati američki preduzetnik Denis Tito koji je 2001. godine platio 20 miliona dolara kako bi na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveo sedam dana. Po sličnoj ceni u kosmos je putovalo još šest ljudi ali je proces obustavljen 2009. godine jer je Rusija počela da