Zvuk tišine

Dok sam kao mlad asistent radio na Katedri za mehaniku Mašinskog fakulteta, često sam imao "zadovoljstvo" da pišem recenzije brojnim samoukim genijalacima i pronalazačima koji su, najčešće sa samo nekoliko crteža pod miškom, obigravali naše kancelarije u nadi da će neko od profesora podržati, makar načelno, njihov pronalazak ili patent. Niko od starijih kolega to nije hteo da radi pa je ova (najčešće tragikomična) dužnost pala na najmlađeg, tj. na mene. Nije tu bilo trivijalnih stvari, poput otvarača za konzerve ili mešalice za beton. Svaki "pronalazač" imao je samo jednu ambiciju – da svojim patentom promeni svet. Najčešće tako što će da reši energetsku krizu. Video sam razne šašave mehaničke naprave: vratila sa ekscentričnim tegovima, vodene stubove kroz koje se penju lopte od voska, prenosnike u kojima su zupčanici vezani u krug… Mnoge sprave postojale su samo na papiru, neke su bile u fazi prototipa ("vidite, ovo se vrti bez problema, međutim, kad ga malo o...

Za pet planeta Sunčevog sistema (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn) znalo se još u antičko vreme. Razumljivo je da tadašnja astronomija, oslonjena isključivo na oštro oko, elementarnu geometriju i matematiku, uz to beznadežno isprepletana s religijom, astrologijom pa i dnevnim političkim potrebama sveštenika i vladara, nije mogla da razjasni pravu prirodu ovih nebeskih tela. Jedino što je stari grčki ili rimski astronom pouzdano znao jeste da se planete (na grčkom "lutalice") lagano kreću u odnosu na fiksnu zvezdanu pozadinu. Kada se na ovih pet "starih" planeta dodaju još Sunce i Mesec, dobijamo drevni "luminarijum", skup od sedam nebeskih tela vidljivih golim okom. Praktično da nema civilizacije koja ovih sedam nebeskih tela nije utkala u sopstvenu kulturu. U islamskoj tradiciji, na primer, vernici obilaze oko Ćabe sedam puta, po jednom za svako nebesko telo. Sam čin obilaska simboliše kružne putanje nebeskih tela oko Zemlje, centra sveta i svemi...