Zvuk tišine

“Milutin Milanković” stigao na Vidojevicu Ove godine Srbija je dobila nov nacionalni teleskop i tako se pridružila relativno malom klubu zemalja u kojima postoje uslovi za “ozbiljno” osmatranje neba. Nabavku teleskopa “Milutin Milanković” vrednog milion evra u potpunosti je finansirala Evropska Unija kroz projekat “Belissima”. Neko maliciozan možda bi pomislio da se opet radi o donaciji tipa “Mig-29”, običnoj “kanti” što bi rekao naš premijer, u koju je potrebno uložiti još sto miliona, samo da “upali”. Srećom, nije tako: reč je  o pravom-pravcijatom, novom-novcijatom reflektoru napravljenom u Austriji sa ogledalom prečnika 1,4 metra. Teleskop je, otprilike, dvostruko veći od onih kojima su do sada raspolagali srpski astronomi. Našim astronomima i astrofizičarima mora se odati priznanje da su i do sada, bez obzira na nemaštinu i skromnu opremu kojom raspolažu, držali korak sa svetom, pre svega zahvaljujući neizmernom entuzijazmu i brojnim teorijskim radovima. Sada, međutim, imaju

Početkom šezdesetih godina trka u kosmosu bila je u punom jeku. Iako su Amerikanci uložili ogromna sredstva u kosmički program i angažovali milione inženjera i naučnika, izgledalo je da SSSR s lakoćom održava početnu prednost stečenu još lansiranjem "Sputnjika" 1957. godine. Nakon istorijskog leta Jurija Gagarina u "Vostoku" 1961. godine Amerikanci su izveli dva neuporedivo skromnija suborbitalna leta. Alan Šepard i Gas Grisom jesu dosegnuli granicu kosmosa od stotinak kilometara, ali raketni nosač "Redston" nije bio dovoljno jak da bi brod "Merkjuri" napravio čitav krug oko planete. Umesto toga, kapsula sa astronautima vraćala se na Zemlju nedugo nakon poletanja, poput granate ispaljene iz minobacača. RANI RADOVI: Uz to, let Gasa Grisoma umalo se završio katastrofom. Sletanje je, po planu, obavljeno na vodu, ali je onda kapsula iznenada ostala bez vrata tako da je voda nagrnula u unutrašnjost. Grisom se jedva iskobeljao iz kapsule a onda s