Zvuk tišine

Kada bi građevinari zidali zgrade kao što programeri pišu programe, prvi detlić srušio bi civilizaciju. Šta se zapravo desilo tog 19. jula kada su, od ranog jutra, sve vodeće TV stanice prekinule svoj redovni program kako bi izveštavale o masovnom pada računara sa “Windows” operativnim sistemom? Posmatraču sa strane izgledalo je kao da je čitav svet bio bačen na kolena, nesposoban da se nosi sa veličinom problema koja ga je zadesila. Praktično da nije bilo industrijske grane koja, u većoj ili manjoj pmeri, nije bila pogođena ovom “elementarnom nepogodom” koja će ubrzo prerasti u najveći prekid u funkcionisanju kompjuterskih sistema u istoriji. Na milionima računara širom sveta pojavili su se plavi ekrani sa kriptičnom informacijom o fatalnoj grešci koja je onemugućavala njihovo dalje korišćenje.  Na aerodromima je prestala prodaja karata, čekiranje prtljaga, ukrcavanje u avione, stvorile su se nezamislive gužve. Ljudi su čekali satima da dobiju neku informaciju a nje nije bilo jer su s

Evropa je imala mnogo razloga za slavlje kada je 9. jula, sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gijani, uspešno poleteo prvi primerak novog evropskog raketnog nosača, “Arijana 6”. Prethodna verzija, “Arijana 5”, otišla je u penziju prošle godine ostavivši Evropu bez mogućnosti da svoje satelite lansira u orbitu oko Zemlje sopstvenim raketnim nosačem. Sada je čekanju konačno došao kraj. “Budite sigurni da će se Arijana 6 izboriti za svoje mesto u istoriji, da će na svojim leđima ponovo vratiti Evropu u kosmos”, rekao je Jozef Ašbaher, direktor Evropske svemirske agencije (ESA).  Na kraju jednočasovnog leta “Arijana 6” je u orbitu oko zemlje izbacila devet “kockastih” satelita na visini od oko 600 kilometara. Sateliti imaju šaroliko poreklo i namenu: neke su konstruisale velike svemirske agencije, ali ima i onih koje su obezbedile kompanije, univerziteti i istraživački instituti. Osobenost nove Arijane (i veliki adut za buduću komercijalnu trku) je njena sposobnost da svoj gornji stepen može d