Zvuk tišine

"Mnogi su bili heroji u svoje vreme.  Jedino je Nil Armstrong ostao heroj za sva vremena"  (Barak Obama, američki predsednik) Svet je rastužila vest da je u 82. godini života, usled iznenadnih komplikacija nastalih posle operacije na srcu, preminuo Nil Armstrong, jedan od najvećih junaka XX veka. U kratkom saopštenju nakon Armstrongove smrti, porodica ga je označila kao "nevoljnog heroja koji je sve vreme samo radio svoj posao" koga treba pamtiti pre svega po njegovoj predanosti i skromnosti: "Kada idući put prošetate kroz vedru noć i vidite Mesec, pomislite na Nila i namignite mu. To je dovoljno." "Sve dok postoje istorijske knjige Nil Armstrong će biti u njima", rekao je Čarls Bolden, direktor NASA, "sećaćemo ga se kao čoveka koji je u ime čovečanstva učinio prvi korak ka novim svetovima". Nešto slično rekao je i Džon Glen, prvi Amerikanac koji je obleteo zemljinu kuglu: "Uradio je ogromnu stvar za svoju zemlju i bio ...

NJEGOVO VELIČANSTVO ROVER ČETVRTI: "Kjuriositi" viđen očima umetnika U danima kada su junaci Olimpijskih igara u Londonu ispunili sav medijski prostor, jedan kosmički robot postao je, makar na kratko, poznatiji i popularniji od kralja sprinta Useina Bolta. Svi sportski elementi bili su tu: drama, iščekivanje, neizvesne prognoze, težak protivnik... U kontroli leta otvorena je i kutija kikirikija, ne zbog paralele sa sportom već iz čistog sujeverja – od kada je neko prvi put doneo grickalice u komandnu sobu, sve ide kao po loju. Izostalo je samo pivo... barem do trenutka slavlja. UJEDINJENI U SLAVLJU: Direktori... A slavlje je počelo u ponedeljak, 6. avgusta oko pola osam ujutru po srednje-srpskom vremenu kada je sonda "Kjuriositi" ("Radoznalost", poetska zamena za puno ime "Mars Science Laboratory" ili MSL), uspešno okončala svoj višemesečni let kroz kosmos i meko se spustila na površinu crvene planete. "Sve što se zaputi ka Mar...

Piter Higs u hodnicima CERN-a Postoji teorija koja objašnjava zašto se magnet lepi za frižider, kako nastaje polarna svetost, kako funkcioniše atomska bomba, od čega je napravljen atom, kako je izgledao svemir u prvoj sekundi svoga postojanja i zašto sunce sija. Tu teoriju danas nazivamo “standardni model fizike elementarnih čestica” ili, u skraćenom obliku, “standardni model”. Neki bi rekli da je pravo ime za ovu izuzetnu građevinu ljudskog duha: “teorija skoro svega”, jer ona zaista objašnjava svet oko nas sa zadivljujućom preciznošću.  Pa ipak, ova teorija, nikada nije imala onaj publicitet koji je imala (i još uvek ima) Ajnštajnova teorija relativnosti. Standardni model ima svoje naučne heroje: Ričarda Fejnmana, Abdusa Salama, Stivena Vajnberga, Pitera Higsa, ali niko od njih nije imao ni delić popularnosti Alberta Ajnštajna čiji je razbarušeni lik postao sinonim za naučnu genijalnost. Za razliku od teorije relativiteta koja se nepogrešivo vezuje za jednog čoveka (ča...

Do skoro je izgledalo da je kosmos poljana na kojoj se strateški nadmeću države ali ne i privatne kompanije. Izgleda da je konačno došlo vreme da zakoni ponude i potražnje zažive i na nebu. Kapsula "Dragon" po povratku na Zemlju Svet je sa velikom pažnjom pažnjom propratio vest da je 25. maja 2012. godine kapsula "Dragon" privatne svemirske kompanije "SpaceX" uspešno prispela na Međunarodnu svemirsku stanicu. Po prvi put je na stanicu prispelo jedno privatno vozilo i po prvi put je, nekoliko dana kasnije, takvo vozilo uspešno vraćeno na zemlju. Sama po sebi, vest ne znači mnogo jer je privatni biznis odavno prisutan u kosmosu. Ono što je bitno je činjenica da će "Dragon", ako sve ispadne po planu, jednoga dana na istoj ruti nositi i astronaute, što je zadatak koji do sada nije poveren nijednoj privatnoj kompaniji. Za razliku od svog prethodnika Džordža Buša koji nije mnogo mario za kosmos, američki predsednik Obama napravio je bar je...