Zvuk tišine

Postoji teorija koja objašnjava od čega je napravljen atom, kako je izgledao svemir u prvoj sekundi svoga postojanja, zašto Sunce sija, kako nastaje polarna svetlost, kako funkcioniše atomska bomba i zašto se magnet lepi za frižider. Tu teoriju danas nazivamo „standardni model fizike elementarnih čestica“ ili, u skraćenom obliku, „standardni model“. Reč je o jednoj od najvećih i najkompletnijih tvorevina ljudskog uma zasnovanoj na kvantnoj mehanici, teoriji koja objašnjava ponašanje materije i energije na sub-atomskom nivou. Nije reč samo o tome da su formule i postulati ove teorije uvek bili u savršenom skladu sa svim do sada poznatim činjenicama. Ova teorija nebrojeno puta do sada predvidela je postojanje novih čestica i fenomena, što su kasniji eksperimenti obično potvrđivali sa zadivljujućom preciznošću.  Ako uzmete u obzir da kosmos u kome živimo, bez obzira na njegove kolosalne proporcije, predstavlja odraz onoga što se zbiva na njegovom elementarnom nivou, nije čudno što se stan

Roman „Problem tri tela“ kineskog pisca Lijua Cisina, predstavlja prvi deo naučno-fantastične trilogije pod nazivom „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Knjiga je inicijalno objavljivana u odlomcima tokom 2006. godine da bi se u integralnoj formi pojavila dve godine kasnije. Tokom narednih godina knjiga će u Kini dostići kultni status da bi na kraju bila proglašena za najbolji Sci-Fi roman objavljen u toj zemlji u XXI veku. Bilo je to dovoljno da se i strani izdavači zainteresuju za ovo delo. Ispostavilo se da je knjiga postala svetski fenomen takoreći preko noći. Kada se konačno pojavilo prvo prevedeno izdanje 2014. godine, ceo tiraž je razgrabljen a knjiga je pokupila skoro sve značajne nagrade rezervisane za ovaj književni žanr. Pored ostalog, bila je to prva knjiga pisca iz Azije koja je dobila prestižnu nagradu „Hugo“, koja je po pravilu rezervisana za remek-dela koja dolaze sa zapadne hemisfere. Slava koju je stekao Liju Cisin uporediva je sa onom u kojoj su uživali Artur Klark, Isak

Od planete devastirane katastrofom na kojoj su se ljudi pretvorili u kanibale, pandemije koja je desetkovala čovečanstvo a preživele oterala u podzemlje, Zemlje koju su ljudi napustili jer je postala prezagušena smećem, do rata ljudi i mašina koji je čovečanstvo izgubilo, postapokaliptični filmovi odavno ocrtavaju mračnu sutrašnjicu. No, kao da im neka današnja dešavanja daju za pravo. Krajnje je vreme da neko povuče ručnu kočnicu i uvede neka pravila u dalji razvoj mašina koje treba da imitiraju realnost do nivoa koji će izbrisati granicu između originala i falsifikata. Jer, ako ovako nastavimo, vrlo brzo ćemo imati sve delove za Matriks, biće potrebno jedino da ih neko poveže i gurne utikač u struju. Mnogi ozbiljni ljudi, među njima i naučnici, smatraju da postoje indicije da je čitav univerzum, zajedno sa našim životima u njemu, zapravo eksperiment, kompjuterska simulacija koju izvodi neko čije postojanje ne možemo da dokučimo. Među pobornicima ove teorije nalaze se Ilon Mask (Space