Zvuk tišine

Iako duša u tamu tone, U savršenoj svetlosti ona će da plane; Previše sam volela zvezdano nebo Da bih se plašila tamne strane. („Stari astronom“, Sara Vilijams) Pre dve nedelje mnogi svetski mediji preneli su vest kojoj je zajednički imenitelj bio bombastičan naslov „Ispunjen san alhemičara, naučnici iz CERN-a pretvorili olovo u zlato“. Doduše, već na početku vesti bi stajalo i „... ali samo na delić sekunde“. CERN, Mejrin, Švajcarska, 2004. Kako je, zapravo, proizvedeno zlato u CERN-u? Korišćenjem najveće mašine na svetu, akceleratora čestica čije je zvanično ime „veliki sudarač hadrona“ (LHC). CERN-ov akcelerator predstavlja jedan gigantski kružni torus čiji obim iznosi 27 kilometara, oko koga se nalaze super-provodljivi magneti ohlađeni takoreći do apsolutne nule koji služe da kontrolišu brzinu i putanju čestica u torusu. Akcelerator obično ubrzava dva snopa jonizovanih atomskih jezgara u suprotnim smerovima do brzine koja je tek nešto manja od brzine svetlosti. Kada je potrebna brz...

Asteroid YR4 otkriven je krajem prošle godine sa opservatorije „Rio Hurtado“ u Čileu. Njegova veličina još uvek nije precizno utvrđena, kreće se između 50 i 100 metara (grubo gledano, YR4 nalazi se u rangu tunguskog meteorita koji je eksplodirao iznad Sibira 1908. godine), a njegova masa procenjena je na oko 220.000 tona. Asteroid je već dobio nadimak „city killer“, s obzirom na razmere štete koja se može očekivati ukoliko dođe do sudara sa Zemljom, 22. decembra 2032. godine. Prema prvim procenama najugroženiji su istočni Pacifik, severni deo Južne Amerike, Atlantik, Afrika i južna Azija. Destruktivna moć ovog asteroida deset puta je veća od one koju je demonstrirao vulkan Tonga 2021. godine tokom eksplozivne erupcije i cunamija koji je pogodio nekoliko država. U trenutku susreta sa Zemljom asteroid će imati brzinu od oko 60.000 km/h. Ono što u ovom slučaju zaista zabrinjava je vremenski raspon koji nam stoji na raspolaganju od trenutka otkrića pa do mogućeg sudara: manje od deset godi...