Posts

Ubrzani tempo uništavanje planete Zemlje

Image
Da se odmah, razumemo: efekat staklene bašte ne samo da je poželjan, već predstavlja jedan od neophodnih uslova da bi se na planeti kao što je naša razvio život. Uzmite, na primer, Mesec, koji se, u odnosu na Sunce nalazi praktično na istom rastojanju kao i Zemlja. Laički gledano, očekivali bismo da dnevne i noćne temperature na Mesecu i Zemlji budu slične. U stvarnosti, te tempearture se drastično razlikuju. Mesec je u tom pogledu krajnje negostoljubiv: temperatura tla na njegovoj osunčanoj strani dostiže +140oC da bi tokom noći pala na -170oC. Ove ekstremne temperature nastaju zbog toga što Mesec ne raspolaže atmosferom koja bi bila u stanju da amortizuje prevelike dnevne varijacije temperature. Zbog toga temperature na Mesecu zavise prvenstveno od topografije i osunčavanja pojedinih delova terena. Tako su u dnu Mesečevih kratera koji se nalaze u permanentnoj senci izmerene ekstermno niske temperature: u krateru Hermit, koji se nalazi u blizini Mesečevog severnog pola, izmerena je te

Odlazak oca „božije čestice“: Piter Higs, fizičar koji je promenio naše razumevanje univerzuma

Image
Postoji teorija koja objašnjava od čega je napravljen atom, kako je izgledao svemir u prvoj sekundi svoga postojanja, zašto Sunce sija, kako nastaje polarna svetlost, kako funkcioniše atomska bomba i zašto se magnet lepi za frižider. Tu teoriju danas nazivamo „standardni model fizike elementarnih čestica“ ili, u skraćenom obliku, „standardni model“. Reč je o jednoj od najvećih i najkompletnijih tvorevina ljudskog uma zasnovanoj na kvantnoj mehanici, teoriji koja objašnjava ponašanje materije i energije na sub-atomskom nivou. Nije reč samo o tome da su formule i postulati ove teorije uvek bili u savršenom skladu sa svim do sada poznatim činjenicama. Ova teorija nebrojeno puta do sada predvidela je postojanje novih čestica i fenomena, što su kasniji eksperimenti obično potvrđivali sa zadivljujućom preciznošću.  Ako uzmete u obzir da kosmos u kome živimo, bez obzira na njegove kolosalne proporcije, predstavlja odraz onoga što se zbiva na njegovom elementarnom nivou, nije čudno što se stan

Problem tri tela, dve serije i jednog romana: Šta ako ni dolazak vanzemaljaca više nije rešenje?

Image
Roman „Problem tri tela“ kineskog pisca Lijua Cisina, predstavlja prvi deo naučno-fantastične trilogije pod nazivom „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Knjiga je inicijalno objavljivana u odlomcima tokom 2006. godine da bi se u integralnoj formi pojavila dve godine kasnije. Tokom narednih godina knjiga će u Kini dostići kultni status da bi na kraju bila proglašena za najbolji Sci-Fi roman objavljen u toj zemlji u XXI veku. Bilo je to dovoljno da se i strani izdavači zainteresuju za ovo delo. Ispostavilo se da je knjiga postala svetski fenomen takoreći preko noći. Kada se konačno pojavilo prvo prevedeno izdanje 2014. godine, ceo tiraž je razgrabljen a knjiga je pokupila skoro sve značajne nagrade rezervisane za ovaj književni žanr. Pored ostalog, bila je to prva knjiga pisca iz Azije koja je dobila prestižnu nagradu „Hugo“, koja je po pravilu rezervisana za remek-dela koja dolaze sa zapadne hemisfere. Slava koju je stekao Liju Cisin uporediva je sa onom u kojoj su uživali Artur Klark, Isak