Zvuk tišine

Opservatorija "Vera Rubinu" i Mlečni put Pre otprilike nedelju dana, nova opservatorija „Vera K. Rubin“ u Čileu objavila je svoje prve zvanične fotografije ostavljajući bez daha sve one koji imaju makar mali interes za nauku. Izgradnje opservatorije je trajala punih deset godina i koštalo je oko 700 miliona dolara, a sudeći po objavljenim fotografijama reklo bi se da je čekanje – vredelo. Za premijeru je izabrana živopisna fotografija maglina Trifid i Laguna u sazvežđu „Strelac“: te magline, čuvene zbog svog impresivnog kolorita, zapravo su ogromni oblaci gasa i prašine, 5.200 svetlosnih godina daleko od nas, u kojima se neprekidno rađaju nove zvezde. Utisak je potpuno uporediv sa onim koji smo imali kada je američki predsednik Džozef Bajden objavio snimke koje je 2022. godine napravio tek lansirani kosmički teleskop „Džejms Veb“. Prva objavljena slika sa nove opservatorije na kojoj se nalaze magline Trifid i Laguna U prvih 10 sati svog rada, teleskop u Čileu je otkrio preko ...

Preuzimajući drugi mandat predsednika SAD, Donald Tramp je u svom inauguracionom govoru 20. januara ove godine pored ostalog najavio da će tokom ovog njegovog mandata Sjedinjene Države poslati svoje astronaute na Mars i pobosti tamo američku zastavu. Kamere su tada uhvatile ozareno lice prisutnog Ilona Maska. Njegova kompanija „Spejs Eks“ je već uveliko razvijala ambiciozni projekat letelice „Staršip“ koja bi ljude odvela na Crvenu planetu, što je oduvek bio Maskov san. Sada, nakon devet neuspešnih pokušaja lansiranja „Staršipa“, poslednji je bio 27. maja i završio se fijaskom, čini se da je čitav projekat dospeo u ćorsokak. Količina problema sa kojima se „Staršip“, ambiciozna svemirska letelica Ilona Maska projektovana da odvede ljudsku posadu na Mars, trenutno susreće toliko je velika da je, za mnoge stručnjake, već došlo vreme da se prizna poraz. Posle devet neuspešnih pokušaja lansiranja „Staršipa“, Mask i dalje priča o hiljadama ljudi koje će odvesti na Crvenu planetu, čak nalazi ...

Iako duša u tamu tone, U savršenoj svetlosti ona će da plane; Previše sam volela zvezdano nebo Da bih se plašila tamne strane. („Stari astronom“, Sara Vilijams) Pre dve nedelje mnogi svetski mediji preneli su vest kojoj je zajednički imenitelj bio bombastičan naslov „Ispunjen san alhemičara, naučnici iz CERN-a pretvorili olovo u zlato“. Doduše, već na početku vesti bi stajalo i „... ali samo na delić sekunde“. CERN, Mejrin, Švajcarska, 2004. Kako je, zapravo, proizvedeno zlato u CERN-u? Korišćenjem najveće mašine na svetu, akceleratora čestica čije je zvanično ime „veliki sudarač hadrona“ (LHC). CERN-ov akcelerator predstavlja jedan gigantski kružni torus čiji obim iznosi 27 kilometara, oko koga se nalaze super-provodljivi magneti ohlađeni takoreći do apsolutne nule koji služe da kontrolišu brzinu i putanju čestica u torusu. Akcelerator obično ubrzava dva snopa jonizovanih atomskih jezgara u suprotnim smerovima do brzine koja je tek nešto manja od brzine svetlosti. Kada je potrebna brz...