Zvuk tišine

Muzička (i ne samo muzička) piraterija je sveprisutan fenomen, pre svega zahvaljujući internetu. Uz dobru konekciju i neki od specijalizovanih programa ( BitTorrent , DC ++, eMule ), prosečno trapav korisnik kompjutera za jedan dan može da sakupi (čitaj: ukrade, klepi, iskopira, mazne, pozajmi) više muzike nego što može da presluša za čitav mesec. Kad preterate, pa još ako imate sreću da živite u Americi, imate velike šanse da se za vas zanteresuje RIAA ( Recording Industry Association of America ). RIAA ne govori mnogo o načinu na koji skuplja dokaze protiv onih koji se bave piraterijom, ali ističe da koristi standardne internet tehnike i alate koji su javno dostupni. Nema razloga da se u to sumnja: iako vešt korisnik interneta može prilično da namuči one koji bi hteli da mu uđu u trag ili utvrde njegov identitet, potpuno anonimno korišćenje interneta praktično je nemoguće. Za primerno kažnjavanje poslužiće svako ko je uhvaćen na delu, nebitno da li se piraterijom bavi komercijaln

Kada je 1952. godine Međunarodni naučni savet (ICSU) proglasio drugu polovinu 1957. i čitavu 1958. za Međunarodnu geofizičku godinu, malo ko je pretpostavljao da se time postavljaju kulise za jedan od najznačajnijih događaja dvadesetog veka. Dve godine kasnije, ICSU je objavio rezoluciju kojom je pozvao sve zainteresovane države da prvi veštački satelit lansiraju upravo u navedenom periodu kako bi se površina Zemlje precizno premerila iz kosmosa. Amerikanci su vrlo brzo stavili svoj žeton na sto: u julu 1955. godine Bela kuća najavljuje da će aktivno učestvovati u obeležavanju geofizičke godine i poziva vojsku i brojne nacionalne agencije da predlože svoje ideje. Već u septembru odlučeno je da se prioritet da projektu Mornaričke istraživačke laboratorije pod nazivom Vangard koji je predviđao da se u orbitu postavi satelit težak nekoliko kilograma. Tačne namere druge supersile bile su nepoznate, ali niko nije sumnjao da i SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika) ima šta da s