Zvuk tišine

  Tetris je bio enormno popularan u svoje vreme. A onda YouTube, Fejsbuk i Tik-Tok. Ako se, međutim, meri vreme koje je potrebno nekoj aplikaciji da stekne prvih sto miliona korisnika, sve ih je zasenio “ChatGPT” - program koji je sposoban da razume “običan jezik” i, korišćenjem veštačke inteligencije, daje odgovore na potpuno proizvoljna pitanja.  Za reč “chat” znamo da predstavlja “razgovor, ćaskanje”. Ali šta tačno znači ono “GPT” u imenu programa? U pitanju je skraćenica za rogobatnu englesku frazu “Generative Pre-Trained Transformer” koja u najkraćem opisuje suštinu ChatGPT-a. Ovaj program je, pre svega,  “generativan”, sposoban da proizvede novi tekst na bazi već postojećeg. Bot je, takođe, “unapred istreniran” tako što su mu prezentovani silni terabajti teksta sa interneta uključujući i kompletnu Vikipediju, bez namere da bot postane ekspert u bilo kojoj posebnoj oblasti ljudskog znanja. Na kraju, Chat GPT je “transformer”: ova reč detaljnije opisuje arhitekturu ne...

Jonski motor na letelici "Dawn" Kada su se Amerikanci krajem šezdesetih godina prošlog veka uspešno spustili na Mesec i taj podvig ponovili nekoliko puta, izgledalo je da nećemo dugo čekati na neku još ambiciozniju avanturu. Taj optimizam delili su ne samo obični ljudi već i zvaničnici NASA. Među njima prednjačio je Verner fon Braun, genijalni konstruktor nosača “Saturn V”, koji je verovao da razvoj novih raketnih sistema neće stati i da je let ljudi na Mars i druge udaljene objekte u Sunčevom sistemu sledeći logičan korak. Međutim, to vreme ushićenja i razbarušenog optimizma u kome su se sadašnjost, budućnost, realnost i mašta neodvojivo preplitali, vrlo brzo je prošlo. Pola veka kasnije, mi još uvek čekamo da budućnost počne. Jedni bi rekli da je uzrok tome u nedostatku dobre volje kod američkih političara koji su nasledili projekat “Apolo”. Reklo bi se da u tome ima neke istine: Ričard Nikson nikad nije imao Kenedijevu viziju koja je bila duboko utkana u američki kosmički ...

Kreiranje “top liste” najinteresantnijih događaja u kosmosu 2022. godine veoma je nezahvalan posao. Godina je bila više nego zanimljiva, teško je i pobrojati sva dostignuća koja to zaslužuju. Možemo samo da se nadamo da će i naredna godina biti jednako interesantna. 8. Earendel, zvezda na kraju sveta IGLA U PLASTU SENA: Eearendel Sve zvezde koje vidimo golim okom na noćnom nebu potiču iz naše “otadžbinske” galaksije, jednog dela Mlečnog puta ne većeg od 10.000 svetlosnih godina (što je, otprilike, desetina prečnika čitave galaksije). Da bismo videli malo više zvezda potreban je teleskop. Astronomi mogu svojim instrumentima da vide pojedinačne zvezde i u Andromedi, nama najbližoj susednoj galaksiji udaljenoj 2.5 miliona svetlosnih godina. Ali, ako se zagledate još više u dubinu kosmosa, pojedinačne zvezde počinju da se preklapaju da biste, na kraju, mogli da vidite samo čitave galaksije, združeni sjaj milijardi zvezda.  Zvuči nestvarno ali je tačno: teleskop “Habl” je u martu snimio...

Eksperiment o kome se priča Posle više od 60 godina neprekidnih istraživanja, konačno je napravljen jedan od ključnih prodora na polju nuklearne fuzije. U zajedničkom saopštenju Ministarstva za energetiku SAD i nacionalne laboratorije “Lorens Livermor” ističe se da je tokom decembra u institutu pod imenom “National Ignition Facility” na severu Kalifornije po prvi put ostvarena nuklearna fuzija s “pozitivnim energetskim bilansom”. Drugim rečima, reakcija je proizvela više energije nego što je u nju direktno uloženo. U jedom kratkom deliću sekunde stvoreno je Sunce na Zemlji. Fuzija je potencijalni izvor veoma čiste energije i zasniva se na fuziji (spajanju) izotopa vodonika u helijum, neškodljiv inertni gas (identičan proces dešava se na Suncu). Delić mase vodonika pritom se konveruje u energiju, u skladu s Ajnštajnovim principom ekvivalentnosti mase i energije, E=mc2. Proces za sobom ostavlja zanemarljivu količinu radioaktivnog otpada koji pravi toliko problema u eksploataciji atomske ...