Zvuk tišine

Neće pa neće. Jedino tako bi se mogla opisati situacija u koju je trenutno zapala NASA, američka agencija za svemirska istraživanja, nakon još jednog poduhvata koji je doživeo tužan kraj pre nego što je zapravo i počeo (još su sveža sećanja na fijasko od pre dve godine kada su se dve sonde upućene ka Marsu misteriozno "ućutale" neposredno pred ciljem). Prvi primerak letelice X-43, od koje se očekuje da revolucionarno izmeni ljudske predstave o letenju i u svojoj klasi glatko obori sve dosadašnje brzinske i visinske rekorde, preventivno je uništen detoniranjem eksplozivnog punjenja prikačenog na letelicu svega nekoliko sekundi pre aktiviranja vlastitog pogona. NASA je budžetska institucija koja već godinama pati od nedostatka adekvatnog finansiranja i pomanjkanja interesovanja američke (pa i svetske) javnosti za vazduhoplovna i svemirska istraživanja. Da stvar bude još gora, došlo je do smene u Beloj kući: koliko-toliko naklonjene demokrate nasledili su republikanci koji nikad...

Tek što su tekstovi posvećeni katastrofi koju je 12. avgusta prošle godine doživela ruska nuklearna podmornica "Kursk" nestali sa novinskih stubaca, jedna druga podmornica uplovila je u hronike svih svetskih medija: japanski ribarski brod "Ehime Maru" direktno se sudario sa izranjajućom američkom nuklearkom "Grinvil", 9. februara nedaleko od obala Perl Harbura na Havajima. Superiorna konstrukcija podmornice prošla je kroz korito broda kao šilo, bez većeg otpora. Odmah nakon sudara "Ehime Maru" je potonuo. Japanski brod ni u kom slučaju ne predstavlja komarca među brodovima. U pitanju je ribolovac dugačak 55 metara koji se nalazio na dvomesečnom školskom putovanju tokom koga su japanski srednjoškolci iz grada Uvadžime učili osnovne tajne ribolovačkog zanata. Budući lovci na tune nisu imali sreće: iako je iz vode spaseno 26 osoba, devetoro ljudi još nije pronađeno (tri člana posade, dva učitelja i četvorica sedamnaestogodišnjih učenika). "Grin...

Malo je ljudi koji su svoje ime tako čvrsto vezali za jednu godinu prošlog veka da su postali sinonim za nju. Čitavo leto 1984. prošlo je u znaku Džordža Orvela, dok će ova godina, sasvim izvesno, biti okrenuta Arturu Klarku i Stenliju Kjubriku, autorima književne i filmske verzije remek-dela 2001: Odiseja u svemiru. Kjubrik je preminuo u martu 1999, ne dočekavši da se još jednom osvrne na godinu iz naslova svog najznačajnijeg ostvarenja. Klark je, na sreću, i dalje sa nama. Već decenijama živi u Šri Lanki (Cejlonu), zemlji koju je zavoleo još pre pola veka, nosi sarong boje kafe, bosonog je, ali mu geografska i civilizacijska skrajnutost nimalo ne smetaju da ostane u kontaktu sa događajima, da daje intervjue, piše knjige, dopisuje se elektronskom poštom i provodi mnogo vremena na internetu. Dok mu je telo zarobljeno u invalidskim kolicima bez kojih se sve teže kreće, Klarkov um je i dalje spreman za svakovrsne spekulacije i smele fantazije. Nedavno je jedna kompanija iz Hjustona dobil...

Nesreća ne pogađa samo siromašne. Upravo tako bi se mogla opisati sudbina ravno stotinu putnika sa čarter leta AF4570 na liniji Pariz-Njujork. Niko od njih nije imao problema da plati 10.000 dolara, koliko je stajao turistički aranžman u režiji nemačke turističke agencije Peter Deilman River and Ocean Cruises, specijalizovane za veoma imućnu klijentelu. Let Er Fransovog konkorda preko Atlantika trebalo je da predstavlja adekvatnu uvertiru za luksuzno krstarenje po Karibima, brodom sa pet zvezdica. Nakon prolaska kroz Panamski kanal, plovidba je trebalo da bude okončana u Manti (Ekvador), odakle je većina putnika planirala da novim brodom produži za Sidnej, na olimpijske igre. Niko od njih, međutim, nije uspeo da se dočepa mora: konkord se, po prvi put u svojoj tridesetogodišnjoj istoriji, srušio u utorak 25. jula u 4:44, odnevši u smrt sve svoje putnike: 96 Nemaca, dva Danca, jednog Austrijanca i jednog Amerikanca (penzionisanog službenika Er Fransa). Nastradala je i posada sastavljena...

Najčuveniji haker svih vremena Kevin Dejvid Mitnik, momak koji je provalio u stotinak vrhunski obezbeđenih kompjuterskih sistema i učinio štetu koja se procenjuje na oko 80 miliona dolara, pušten je na uslovnu slobodu nakon petogodišnjeg pritvora, u petak 21. januara. Uslovi njegovog oslobađanja vrlo su surovi. Izgleda da u naredne tri godine Mitnik neće smeti da koristi ništa složenije od pegle na ugalj. Najstrože mu je zabranjena upotreba kompjutera, modema, celularnih telefona i sličnih elektronskih igračaka pomoću kojih je svojevremeno harao internetom. Mitnik je tako ostao bez ikakve mogućnosti da nađe legalan posao dostojan jednog kompjuterskog genija. Nedostupan mu je čak i najtrivijalniji angažman u McDonaldsu pošto su i tamošnje registar-kase kompjuterizovane i umrežene. Kevin Mitnik ima bogatu hakersko-kriminalnu anamnezu. Rođen je u neupadljivoj radničkoj porodici, a roditelji su mu se razveli kada je imao samo tri godine. Iako debeo i sramežljiv, Mitnik je demonstrirao svoj...

“Ono što znaš ne možeš da objasniš, ali osećaš. Osećao si čitavog života da sa ovim svetom nešto nije u redu. Ne znaš šta, ali ono je tu, kao šiljak u tvom umu, koji te tera da poludiš...” Morfius, The Matrix. Jeste li se nekad probudili sumnjajući da je svet oko vas obična laž, šminka, šuplja kulisa? Koliko puta ste za ono što vam se dešava okrivili nevidljivu birokratiju, bezdušne medije, mašine ili bezgranični idiotizam ljudi kojima ste okruženi? Poigravajući se ovim svakodnevnim strahovima i vešto manipulišući rezignacijom sa kojom mali čovek gleda na komplikovani svet oko sebe, braća Endi i Leri Vahovski napravili su Matrix, film koji preti da pomrači slavu Blade Runnera ili Odiseje u svemiru, i sa odličnim izgledima da začne sopstveni kult. Snimljen početkom 1999. godine, sa pozamašnim budžetom od 63 miliona dolara, Matrix je do sada zaradio preko 400 miliona. A to brdo para, zahvaljujući izvrsnoj prodaji na kompjuterskim diskovima, još uvek raste (milion kopija planulo još u pre...

Nekad je bilo lako pisati. Izgledalo je da zahvalnog materijala ima za nekoliko narednih vekova. Čak i da se latite teme koju je neko drugi već prisvojio, uvek ste mogli da se pravdate neobaveštenošću i vremensko-prostornom distancom. Danas postoje internet i CD izdanje “Vremena”, i sve je lepo evidentirano: i ko se čime bavio, i ko je gde bio, i šta je ko uradio. Dakle, ni nehotični plagijatori više nemaju čime da se opravdaju. Štaviše, situacija je krajnje neugodna: koju god voćku da ščepate u šake, neko je iz nje već iscedio i poslednju kap soka. Uzmite, recimo, rubriku “Vreme uživanja”: pasulj, soda-voda, Los Anđeles, šoping, kompjuter, moć – o svemu tome neko je već pisao. I to nadahnuto. O pasulju bogami i dvaput, kao što je i red. Stanje na internetu je još teže: politika, nauka, ekonomija, umetnost... kojom god stazom sajberspejsa da se zaputite nailazite na iste beskrajne rasprave o ratovima i primirjima, ljudskim pravima, zaštiti svega i svačega, zdravoj hrani i fudbalu. Možd...

Mars je prvi put zagolicao maštu običnog sveta krajem prošlog veka kada je italijanski astronom Đovani Skijapareli objavio da je na Marsu video tamne pruge neobično pravilne strukture. Ove štrafte će Persival Lovel, američki biznismen i entuzijasta sa skromnim poznavanjem astronomije, lakomisleno protumačiti kao kanale za navodnjavanje koje je mogla da izgradi samo jedna tehnološki napredna civilizacija. U svojoj noveli Rat svetova iz 1898. godine, H. Dž. Vels opisuje invaziju žednih Marsovaca na žitelje Zemlje (kasnija će radijska dramatizacija ove priče u režiji Orsona Velsa izazvati nekontrolisanu paniku kod miliona Amerikanaca). Početkom XX veka javila se ideja o kontaktu sa prvim "kosmičkim komšijama" korišćenjem mamutskih ogledala. U to vreme, popularne su i priče Edgara Rajsa Barouza, Tarzanovog "biografa", čiji su glavni junaci egzotični stanovnici "Barsumija", tj. Marsa. Mašta je, kao što je i red, ustuknula pred tehnologijom. Početkom šezdesetih ...