Zvuk tišine

Te davne 1990. godine računarska tehnologija nalazila se na prekretnici. Personalni računari postali su svakidašnjica ali još uvek nisu ušli u svaki dom. Iako je svaki računar bio ostrvo za sebe, neke ideje kako da se ta ostrva povežu već su ušle u fazu realizacije. Računarskog softvera bilo je malo, ali je postojala zdrava osnova da ga bude mnogo više. Ono što je postojalo bilo je dobro osmišljeno i upotrebljivo a zdrava konkurencija stimulisala je inovacije i favorizovala najkvalitentija rešenja.  Vreme “programabilnih igračaka” poput “Spektruma” i “Komodora” ostalo je iza nas, baš kao i doba skupih programabilnih kalkulatora kao što su bili “HP 41” ili “Teksas Instruments 58/59”. Tipičan personalni kompjuter tog doba bio je neki IBM PC klon, sa Intelovim procesorom 80286 ili 80386, sa radnom frekvencijom koja je u proseku iznosila oko 20 mehaherca i radnom memorijom ne većom od 2-4 megabajta. Za skladištenje podataka korišćeni su relativno nezagrapni i prilično bučni hard-diskov...

IBM-ov kvantni kompjuter U godini koju je UNESKO, povodom stogodišnjice kvantne mehanike – nauke utemeljene radovima Vernera Hajzenberga i Volfganga Paulija iz 1925, a čiji dometi su promenili našu percepciju fizičkog sveta – proglasio Međunarodnom godinom kvantne nauke i tehnologije, Nobelovu nagradu za fiziku dobili su Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis. Njihovo otkriće makroskopskog kvantnog tunel-efekta i demonstracija kvantne prirode ukupne energije električnog kola omogućuje razvoj novih tehnologija baziranih na kvantnoj fizici, kao što su kvantna kriptografija, kvantni senzori i kvantni kompjuteri. Šta to zapravo znači? Objavljivanje dobitnika Nobelove nagrade za fiziku za 2025. godinu u Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka u Stokholmu, 7. oktobra 2025. Za razliku od Nobelove nagrade za mir, ona koja se dodeljuje za fiziku sačuvala je svoj renome i reputaciju. U svom testamentu, Alfred Nobel stavio je fiziku na čelo nagrađivanih naučnih disciplina – ispred hemije, medicine...