Kosmički teleskop "Džejms Veb": Pogled u stvoritelja
 |
| Duboki kosmos, galaktički klaster SMACS 0723 |
“Džejms Veb”, kosmički teleskop koji treba da nasledi vremešni “Habl”, poleteo je u kosmos 25. decembra prošle godine. Nakon višemesečnog puta dostigao je svoju finalnu lokaciju, specijalnu tačku na liniji Zemlja-Sunce, dva miliona kilometara daleko od nas (Mesec nam je oko šest puta bliži). U toj tački teleskop može da ostane neograničeno dugo uz minimalni utrošak goriva. Ovaj zajednički projekat NASA, Evropske (ESA) i Kanadske svemirske agencije (CSA) star je više od četvrt veka, mnogo puta je stavljan na led, više puta zamalo ugašen, višestruko je premašio predviđen budžet, probio je sve predviđene rokove i više puta bio navođen kao primer očajnog menadžmenta. Toliko truda i para je “prosuto” oko njega da su novinari često označavali “Džejms Veb” kao “teleskop koji je pojeo astronomiju”. Jer, teleskop je koštao preko 10 milijardi dolara - ali je ipak preživeo.
 |
| Planetarna nebula Southern Ring |
Danas postoji naučni konsenzus da je kosmos stvoren u “Velikom prasku” pre oko 13.7 milijardi godina, eksplozivnim širenjem minijaturne oblasti ogromne gustine i temperature. Kako se širila materija, tako se širio i prostor a vreme je dobilo svoj današnji smisao. Tek posle nekoliko stotina miliona godina počele su da sjaje prve zvezde i galaksije. “Džejms Veb” je vremeplov koji će nam omogućiti da vidimo prvo svetlo u svemiru, da se vratimo nekih 13.5 milijardi godina unazad.
Glavno ogledalo “Džejmsa Veba” podeljeno je na 18 šestougaonih segmenata. Svaki segment ima prečnik od 1,3 metara, napravljen je od laganog i čvrstog berilijuma a zatim presvučen tankim slojem zlata. Ogledalo sakuplja svetlost najvećim delom iz infracrvenog dela spektra jer infracrvena astronomija nudi mnoge prednosti: međuzvezdani prostor ispunjen je oblacima gasa i prašine koji su skoro neprozini za vidljivu svetlost. Upravo su to mesta gde se rađaju nove zvezde i planete. Infracrvena svetlost mnogo lakše zaobilaze ovakve prepreke, zahvaljujući njoj možemo da “gledamo kroz oblake” u zvezde koje se tek formiraju. I na kraju, u kosmosu nisu bitni samo objekti koji su veliki i sjajni. “Džejms Veb” će biti u stanju da analizira atmosferu ekstra-solarnih planeta u potrazi za karakterističnim tragovimna koje iza sebe ostavlja život.
 |
| Stephan’s Quintet |
Sve u vezi „Veba“ je spektakularno. Ovo je najveći kosmički teleskop ikad napravljen. Njegova ogledala savršeno su ispolirana: ako biste ih razvukli na površinu Amerike, najveća neravnina bila bi visoka svega par milimetara. Ukupna površina ogledala, prečnika 6.5 metara, 7 puta je veća od povšine ogledala na „Hablu“. Teleskop može da vidi novčić sa rastojanja od 40 kilometara i spazi bumbara koji leti po Mesecu.
Kada je predsednik Bajden simbolično predstavio prvu spektakularnu fotografiju sa „Džejms Veba“, svi oni koje makar malo interesuju astronomija i nauka u celini, koji vole da svoju glavu zabavljaju „nemogućim“ pitanjima o početku i kraju svega, osetili su nemerljivo ushićenje. NASA je nekoliko sati kasnije prezentirala još par impresivnih snimaka u direktnom prenosu koji je mogao da bude i malo bolje organizovan. Ali, ne smeta. Za početak, videli smo dosta.
 |
| Carina Nebula, Cosmic Cliffs |
Ostavimo zato po strani političare koji vole da se hvale naučnim dostignućima onda kada je to oportuno i uživajmo na trenutak u lepoti prizora ispred sebe. Na prvoj slici vidi se galaktički klaster SMACS 0723 u sazvežđu “Volans” (“Leteće ribe”), prizor star skoro pet milijardi godina. Masa klastera toliko je velika da svojom gravitacijom zakrivljuje svetlost mnogo daljih objekata iza sebe čineći ih tako po prvi put vidljivim. Svaka tačka bez zrakastih “krakova” predstavlja čitavu galaksiju a to je tek delić neba koje pokrije zrnce peska u ispruženoj ruci. Gledamo u duboku prošlost, vidimo svet koji je odavno nestao ili evoluirao u nešto drugo ali nam i dalje šalje poruke koje treba da odgonetnemo. Neki od objekata stariji su od 13 milijardi godina. Osećamo strahopoštovanje, kao da kucamo na vrata stvoritelja, kao Dejvid Boumen iz „Odiseje u svemiru“ u trenutku kada se sprema da zakorači kroz zvezdanu kapiju… „sve je prozračno… i nastavlja se u beskonačnost… i… oh, moj Bože, prepuno je zvezda!“
