Zvuk tišine

Iako postoji već godinama, bitkoin je pažnju domaće javnosti privukao tek nedavno, kada je SBPOK u Beogradu uhapsio izvesnog M.Đ. pod optužbom da je ucenio dve poznate holivudske kuće. On je od američkih producenata zatražio 25 bitkoina kako ne bi “pustio u promet” tek završeni film “Bos bejbi”. Od tražene sume uplaćeno mu je ukupno devet bitkoina, ali je na kraju ipak završio u zatvoru. Najbolji komentar do sada? “Budala, trebalo je da traži pare”! Šta je, zapravo, bitkoin i zašto su srpski lopovi i hohštapleri među prvima u regionu prepoznali njegovu vrednost? U suštini, bitkoin je virtuelna valuta, sredstvo direktnog plaćanja između dve strane bez posrednka i bez državne kontrole. Za razliku od dolara ili evra, bitkoin postoji samo u vrituelnom svetu nula i jedinica. Zašto jedan bitkoin danas vredi 1.000 dolara? Jednostavno zato što postoje ljudi koji su spremni da za jedan bitkoin daju 1.000 dolara ili robu u ekvivalentnoj vrednosti. Fenomen bitkoina nemoguće je shvatiti uko...

Iako odavno sateran u par kvadrata ekvadorske ambasade u Londonu, Džulijan Asanž je još jednom uspeo da zada snažan udarac svojim progoniteljima. “Vikiliks” je 7. marta objavio preko 9.000 dokumenata CIA uz komentar da je to samo vrh ledenog brega i da je zajedno sa dokumnetima iscureo i kompletan hakerski arsenal agencije, nekoliko desetina miliona linija izvornog programskog koda. CIA je, po rečima Asanža, još jednom demonstrirala svoju “istorijsku nekompetentnost” time što je svoj najdragoceniji softver u integralnom obliku smestila na nedovoljno bezbedno mesto. Kao da ni CIA nije ništa naučila iz prošlogodišnjeg slučaja kada je jedna anonimna hakerska grupa ponudila na aukciju set hakerskih alata ukradenih iz Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Šta smo saznali iz obelodanjenih dokumenata? I pored sve medijske pompe, reklo bi se – uglavnom ono što smo i do sada znali! CIA, NSA i ostale bezbednosne agencije i dalje se trude da saznaju šta mislimo, šta radimo, s kim se družimo ...