Zvuk tišine

Originalnu trilogiju Ratova zvezda (Nova nada, Imperija uzvraća udarac i Povratak džedaja) Džordž Lukas je snimio u razmaku od 1977. do 1983. godine. Neprestano kubureći s novcem potrebnim za finansiranje dotad neviđenih specijalnih efekata, Lukas je istovremeno insistirao i na dobroj priči, fino iznijansiranim i delikatno isprepletanim odnosima mladog džedaj-viteza Luka Skajvokera, otresite princeze Leje, egocentričnog kapetana Soloa i opakog Darta Vejdera. Vizuelno bogata i izglancana, od kritike hvaljena i uzdizana, poštovana od publike svih uzrasta, Lukasova svemirska opera i danas važi za kultno delo savremene pop-kulture kome se još klanja armija omađijanih ljubitelja ove fantastične sapunice. Nakon toga Lukas je prošao kroz razvod braka koji ga je ostavio bez para, ali i želje da radi na nastavku serijala. Ipak, razvoj filmske tehnologije naterao ga je da još jednom razmili o svemu. Između 1999. i 2005. usledile su još tri epizode (Fantomska napast, Napad klonova i Osveta

Odnosi Amerike i Kine u sajber-prostoru zategnuti su još od maja prošle godine kada je američki državni tužilac Erik Holder optužio petoricu kineskih državljana za krađu poslovnih tajni američkih kompanija. Oni su označeni kao članovi sajber-jedinice kineske armije "PLA 61398" koja je od 2006. do danas iz jednog solitera u šangajskom predgrađu izvela više od 160 napada skrivajući se iza pseudonima kao što su "usavršena permanentna opasnost 1", "vizantijska srdačnost" ili "grupa za komentare". Pretpostavlja se da u Kini postoji više od 20 ovakvih jedinica uglavnom sastavljenih od mladića između 20 i 30 godina starosti. Na meti kontinuirane kineske sajber-špijunaže našli su se giganti kao što su "Westinghouse", "US Steel", "Google", "Northrop Grumman", "Yahoo", "Dow Chemical", "Adobe" i mnogi drugi. Uz to, znaju Amerikanci (baš kao i mi) da su su Kinezi “majstori” svakovrsne

Srpske igre na sreću zadesila je poprilična nesreća 28. jula tokom izvlačenja dobitnih loto brojeva u 59. kolu ove nagradne igre. Ništa nije nagoveštavalo da će kola naprasno da se izvrnu u jendek. Loptice, reklo bi se, one od prošli put, u komad sve tu. Studio malo vuče bojom na crveno. Voditeljka simpatična, doterana, elokventna, nadasve ukusno obučena. Članovi komisije standardno hladni i pomalo smoreni, ipak im je ovo 59. put, plus se izvlačenja organizuju predveče kad se svima već drema i ide kući.   Kreće broj 4 pa onda 33 i 12. Ona “promaja” u bubnju zastane između svaka dva broja, loptice se skupe na dnu bubnja kao pokisle pčele, onda neko ponovo “odvrne diznu” pa sve ispočetka. Iz bubnja se kao četvrti iskotrljao broj 27. Voditeljka pošteno kaže 27, i mi bi rekli da je 27 ali na ekranu piše 21. Onda na ekran dopisuju i broj 27 ali fantomski broj 21 neće da ode. Voditeljka čita izveštaj o dobicima ali više ni sama ne zna koliko je brojeva izvučeno, sve joj se zamantalo. Kao

Pluton U decenijama koje su usledile nakon što je Viljem Heršel 1781. godine otkrio Uran postalo je očigledno da sa kretanjem ove planete nešto nije u redu. Kretanje Urana konzistentno je odstupalo od matematičkih predikcija. Ili sa matematikom i Njutnom nešto nije bilo u redu ili se Uran kretao ne samo pod dejstvom Sunca već i pod dejstvom neke još uvek neotkrivene planete. Matematičke jednačine ne trpe proizvoljna tumačenja ili izuzetke: u njima je 2+2 uvek 4. Kad god bi nas matematika navodila na zaključke naizgled nespojive sa prirodom, obično bi se pojavio neki genije da prirodu i matematiku ponovo dovede u sklad. Tu veru u snagu matematike mo žda je najbolje sumirao Albert Ajnštajn: “Ako me priroda demantuje, tim gore po nju. Moje jednačine su tačne”! Persival Lovel Duboko ubeđen u neumoljivu preciznost njutnovske mehanike Urban Leverje, francuski matematičar specijalizovan za nebesku mehaniku, predvideo je sa zadivljujućom preciznošću položaj nove planete. Koor