Planeta zemlja uzvraća udarac: Zakucavanje asteroida Dimorfos
Od trenutka svog postanka, pre oko 3,7 milijardi godina, pa sve do danas, život na Zemlji neprekidno evoluira postajući sve raznovrsniji, složeniji i rasprostranjeniji. Ali to ne znači da je ovaj proces tekao glatko, naprotiv. Na osnovu analize fosila i geoloških zapisa sačuvanih u zemljinoj kori, naučnici danas znaju da se naša planeta bar pet puta do sada našla na ivici potpune katastrofe, suočena s munjevitim gubtkom ogromnog broja biljnih i životinjskih vrsta. Broj manjih incidenata, kada je biosfera morala da pretrpi velike ali ne i fatalne udarce, meri se stotinama. Ti udarci živom svetu nizali su se, u skoro pravilnim vremenskim razmacima, sve do današnjeg dana i nema sumnje da će se slični događaji dešavati i u budućnosti.
Neke od ovih katastrofa došle su pravo niotkuda, iz dubokog kosmosa, izazvane su udarima kometa i asteroida koji slobodno plove kroz Sunčev sistem. Svakako najpoznatiji takav događaj zbio se pre oko 66 miliona godina (poslednja od pet pomenutih masivnih katastrofa) kada je sudar Zemlje s kosmičkom stenom veličine desetak kilometara uništio preko tri četvrtine živog sveta, sve životinje teže od dvadeset kilograma a među njima i famozne dinosauruse koji su do tog trenutka suvereno vladali čitavom planetom. Mehanizam uništenja je jednostavan: udarac meteorita stvara vatreni front koji razara sve isped sebe a za sobom ostavlja ogromnu količinu neprozirnog pepela i prašine. Nakon toga sunce postaje praktično nevidljivo, nastaje iznenadno ledeno doba koje će desetkovati živi svet koji je nekim čudom preživeo trenutak udara.
Takve stvari dešavale su se u davnoj prošlosti ali se dešavaju i u savremeno doba. Udarac meteorita iznad oblasti Tunguska u Sibiru 1908. godine opustošio je preko 2.000 kvadratnih kilometara i oborio preko 80 miliona stabala. Setimo se i meteorita koji je eksplodirao iznad Čeljabinska 2013. godine. Iako meteorit nije bio veći od 20 metara, preko 1.500 ljudi moralo je da zatraži lekarsku pomoć. Kako veličina meteorita raste, tako rastu i posledice koje on ostavlja za sobom. Danas se veruje da bi sudar sa asteroidom veličine 100 kilometara izazvao brz kraj čovečanstva i celokupnog života na Zemlji. Takav događaj ne samo da je moguć, na duge staze on je neizbežan.
Zato se danas pažljivo posmatraju svi veliki asteroidi koji se kreću u blizini Zemlje. Zahvaljujući tome, možemo da isključimo mogućnost globalne kataklizme u narednih nekoliko stotina godina. Ali, u našem kosmičkom dvorištu nalazi se i mnogo hiljada manjih stena koje je jako teško pratiti u kontinuitetu a čiji bi udarac još uvek mogao da izazove lokalnu katastrofu. Kako se boriti protiv njih?
Kada bi neka od ovih stena krenula ka Zemlji, čovečanstvo bi moralo brzo da reaguje. Postoje svega dva načina da se kolizija spreči: razaranje asteorida termo-nuklearnim bombama ili njegovo skretanje sa putanje sudara. Prvi način primenio je Brus Vilis u poprilično lošem filmu “Armagedon”, drugi je 27. septembra upotrebila NASA kada se svojom sondom “Dart” spektakularno “zakucala” u asteorid Dimorfos brzinom od 22,000km/h. Naravno, ovaj eksperiment ne treba da nas brine jer Zemlji, ni pre ni posle udara, nije pretila nikakva opasnost. Dimorfos je stena oblika dijamanta, veličine 160 metara, koja orbitira oko asteroida Didimos prečnika 780 metara. Veći asteorid nalazi se na sigurnom rastojanju od Zemje i na njegovu putanju ovaj “kosmički karambol” nije uticao.
Putanja Dimorfosa veoma dobro je izučena. Kada se ta putanja uporedi s putanjom nakon kolizije, NASA će moći vrlo precizno da izračuna koliku promenu pravca i brzine je izazvao sudar s kosmičkom sondom. Tačnost podataka treba da potvrde snimci napravljeni pomoću male italijanske letelice “LiciaCube” koja je sudar snimala sa sigurnog rastojanja. Pre sudara Dimorfosu je za jedan krug oko Didimosa bilo potrebno 11 časova i 55 minuta. Ako je udarac sonde bio delotvoran, ovo vreme trebalo bi sada da bude kraće za nekoliko minuta. Ovi “sitni” minuti i takoreći beznačajne promene putanje sutradan, u slučaju nekog asteroida koji bi predstavljao stvarnu pretnju, mogu da spasu čitavu planetu. Jer, ako putanju asteroida izmenite za samo nekoliko metara na dovoljno velikom rastojanju, nekoliko godina pre sudara, sva je prilika da će on na kraju promašiti Zemlju za mnogo hiljada kilometara.
Prema prvim snimcima, reklo bi se da je NASA zabeležila “pun pogodak” i da čovečanstvo može malo mirnije da spava. Možda danas još uvek nismo u stanju da izbegnemo svaku opasnost iz kosmosa ali misija “Dart” daje nadu da, posle mnogo milijardi godina neprekidnog kosmičkog bombardovanja, više nismo sasvim bespomoćni. Planeta Zemlja uzvraća udarac.
