Knjige na struju
Ako volite da čitate, ako ne možete da zamislite dan bez
bar nekoliko pročitanih stranica, Kindle će vam na prečac osvojiti srce. Ako
čitate malo ili nimalo, onda ništa
 |
| Kindle čitači za svačiji džep |
Verovatno niste znali da Amazon, najveća knjižara na svetu,
u svakoj sekundi proda deset elektronskih knjiga tj. preko 310 miliona na
godišnjem nivou. Klasično odštampane knjige su od polovine ove godine
nepovratno izgubile primat: obim prodaje knjiga na papiru manji je od prodaje
knjiga na struju. Tako brz preokret u navikama čitalaca verovatno nije očekivao
ni Džef Bezos, osnivač Amazona, kada je 2007. godine predstavio Kindle DX, prvi
uređaj specijalizovan za čitanje elektronskih knjiga.
Danas se Kindle pravi u nekoliko verzija, postoje modeli za
svačiji ukus i džep. Najinteresantniji je Kindle Fire koji u suštini
predstavlja manju i značajno jeftiniju verziju izvikanog Appelovog iPada. Za
oko 200 dolara (iPad košta dva i po puta više) dobićete tabletni (“spljeskani”)
računar sa kolor ekranom od 7 inča koji služi ne samo za čitanje knjiga i
surfanje po internetu već i za igranje, uživanje u filmu i muzici. Za strasne
čitaoce, Kindle Fire je verovatno loš izbor jer čitanje sa ekrana koji
svetli predstavlja dodatni zamor za oči posle radnog dana koji i onako
provedete za monitorom. Osim toga, ovakvi ekrani slabo se vide pod jakim
svetlom što čitanje u trenucima dokoloce na plaži ili u kafanskoj bašti čini
napornim, ako ne i nemogućim.
Amazon ima rešenje za ovakve prilike, koje ne samo da sjajno
funckioniše nego je i značajno jeftinije. U pitanju su Kindle uređaji sa
mat-ekranima od 6 inča na kojima se slika iscrtava korišćenjem takozvanog
“elektronskog mastila”. Svaka tačka na ekranu je zapravo mala staklena kapsula
ispunjena tečnošću u kojoj pliva veliki broj mikroskopskih granula crne i bele
boje. U zavisnosti od polariteta elektroda prislonjenih na kapsulu, granule
“plivaju” ka površini ili “tonu” na dno. U zavisnosti od načina na koji su
granule izmešane, tačka koju vidimo može da bude bela, crna ili siva (u više
različitih nijansi).
 |
| Džef Bezos predstavlja četvrtu generaciju Kindle čitača |
Kako to izgleda u praksi? Impresivno! Oštrina slova i
kvalitet prikaza teksta su na nivou bilo koje dobro odštampane knjige. Neki
novopečeni korisnici pokušavali su da “ogule” sliku sa ekrana smatrajući da je
u pitanju zalepljeni list papira a ne elektronski ispisani tekst. S obzirom da
ekran nema pozadinsko svetlo kao današnji monitori, tabletni računari i mobilni
telefoni, slika ne blešti i ne zamara oči čak ni posle dugotrajnog čitanja. Uz
to, elektronsko mastilo ponaša se kao i klasična štamparska boja: što je
spoljašnje svetlo jače i jasnije, to su i slova uočljivija a čitanje lakše.
Čitanje ispod jakog sunca jednako je udobno kao i ispod noćne lampe.
Zahvaljujući tehnologiji elektronskog mastila, Kindle troši
struju kao miš vodu. Baterija se koristi samo za listanje stranica i transfer
knjiga, ali ne i za održavanje slike na ekranu. Jednom napunjena baterija sa
lakoćom izdrži i do dve nedelje. Kindle se zato nikad ne gasi, i na njemu uvek
“nešto piše” (što može da bude problem kad vam stjuardesa naredi da
poisključujete sve drangulije koje nosite sa sobom).
Pošto je, ipak, u pitanju elektronska sprava, postoje i neke
dodatne pogodnosti koje klasična knjiga nema: slova je moguće povećati ili
smanjiti a ekran okrenuti tako da redovi postanu duži ili kraći, sve u skladu
sa vašim afinitetima. Za tekstove na engleskom, nemačkom ili nekom drugom
popularnom jeziku, na raspolaganju su i integrisani rečnici. Kad čitate
nekoliko knjiga paralelno, nema potrebe da beležite gde ste stali, Kindle
automatski vodi računa o tome. Možete da podvučete deo teksta koji vam se
naročito dopao ili prokomentarište knjigu koju ste upravo završili, svaki vaš
citat i komentar biće automatski ubačen u Amazonovu bazu podataka. Stvar
funkcioniše i u suprotnom smeru: dok čitate, moći ćete da vidite komentare i
citate ostalih čitalaca tako da druženje s knjigom ima i dodatnu socijalnu
dimenziju. U Kindle možete da ubacite i svoju omiljenu muziku koju možete da
slušate paraleno sa čitanjem knjige.
 |
| Oštrina koja odmara oči |
Ako ste baš totalna lenčuga, Kindle može da vam čita tekst
na uvce, kroz ugrađene zvučnike ili pridružene slušalice. Na žalost, mali ljudi
koji žive u Kindleu znaju da čitaju samo engleske tekstove i to prilično
mehanički (osećajno kao Rus koji sinhronizuje holivudski filmski hit). Mnogo
bolji utisak ostavljaju izvorne “audio-knjige”, koje Kindle takođe podržava,
jer tekstove čitaju živi ljudi, obično poznati glumci sa perfektnom dikcijom.
Najlepše dolazi na kraju: napunjen knjigama do vrha, Kindle
je težak kao čaša vode i u ruci ostavlja utisak elegantne baršunaste pločice
koju sa uživanjem možete satima da držite ispred sebe. Zato čitanje “Rata i
Mira” sa Kindlea ne predstavlja fizički napor kao kad u rukuma držite
kilogramsku knjižurinu od pola kubika
drva koja lomi ruke (i volju za čitanje).
Nije sve baš sasvim idealno. Elektronsko mastilo je “sporo”,
potrebno je vreme da se crne i bele granule “rasplivaju” u kapsulama i
formiraju slova, tako da prilikom okretanja stranica postoji mala ali uočljiva
pauza (koja opet nije duža od one koja je potrebna da se okrene list papira).
Zbog te sporosti, ekran sa elektronskim mastilom vrlo je nezahvalan za prikaz
dinamičkih sadržaja. Surfanje internetom sa Kindlea još je nekako i moguće, dok
gledanje video-materijala nije ni podržano. Uz to, bela boja na Kindleu nije
ona sa venčanice, već ima bledo-sivkastu nijansu koja nekom prija a nekom
smeta.
Koliko to zadovljstvo košta? Ako izuzmemo “Kindle Fire” od
200 dolara koji autor ovog teksta ne preporučuje (od silnih stvari koje “Fire”
ima nećete ni stići da čitate), tu je čitava gama jeftinijih uređaja sa
elektronskim mastilom, u rasponu od 79 do 189 dolara, u zavisnosti od toga da
li vam je bitan ekran osetljiv na dodir, da li vam je potreban pristup preko
mobilne mreže i da li pristajete da povremeno pročitate poneku reklamu. Odličan
Kindle sa malom mehaničkom tastaturom, bez reklama košta 109 dolara. Amazon
šalje uređaje i u Srbiju, ali onda morate da računate i sa značajnim troškovima
poštarine i carine. Pritom, sve dok pošiljka ne stigne u vaše ruke bićete u
strahu da neki usputni službenik vaš Kindle ne pokloni svom detetu za Novu
godinu. Mnogo je bolje da taj uređaj nabavite preko rođaka ili prijatelja iz
inostranstva, pa još ako možete da mu platite po sistemu “dođem ti”, ne
oklevajte.
 |
| Kindle 3, čitač koji je promenio sve |
Odakle knjige dolaze? Pre svega iz Amazonove mega-knjižare.
Većina novih izdanja ima i elektronsku verziju koja je po pravilu značajno
jeftinija od štampane, naročito kada se uzmu u obzir poštanski troškovi koji za
štampana izdanja nisu mali. Kupovinu možete da obavite sa bilo kog računara ili
direktno sa Kindlea (Amazon, za razliku od Applea, nije gadljiv na srpske
kreditne kartice), a kupljena knjiga će pomoću vaše kućne bežične veze ili USB
kabla “leći” u Kindle u roku od par sekundi. Kindle može da uskladišti nekoliko
hiljada knjiga, ali to nema mnogo smisla, pošto kupljene knjige ostaju trajno
vaše i mogu se neograničen broj puta preuzeti sa Amazonovog sajta. Za one koji
ostanu bez štiva za čitanje usred letovanja na Bahamima, tu je verzija Kindlea
sa SIM karticom koja omogućava kupovovinu iz preko 130 zemalja sveta, bez
naplate troškova mobilnog interneta, čak i u romingu.
Najviše naslova je na engleskom jeziku (oko milion), a
regionalne Amazonove knjižare za nemačko, špansko, francusko i italijansko
govorno područje nude još nekoliko stotina hiljada. Cene su pristupačne jer
kroz politiku provizija Amazon stimuliše izdavače i autore da svoje knjige
prodaju po cenama koje se kreću od 99 centi do 10 dolara, što je prihvatljivo, čak
i po našim siromaškim standardima.
Na žalost, srpski izdavači još
uvek nisu izbacili nijednu pristojnu knjigu napravljenu u elektronskom formatu,
i pored toga što je proces pripreme teksta neuporedivo jedonostavniji i
jeftiniji u odnosu na klasično štampanje knjiga. Ako naši izdavači strahuju od
piraterije tj. masovnog kopiranja kupljenih elektronskih knjiga, onda je taj
strah neutemeljen. Knjiga preuzeta sa Amazona zaštićena je takozvanim DRM (Digital
Rights Management) sistemom i ne može se kopirati tek tako sa uređaja na
uređaj.
Sigurno je da kod elektronske distribucije knjiga postoje
dodatne komplikacije oko transfera novca i autorskih prava, naročito kada su u
pitanju prevedeni naslovi, ali to ne opravdava naše izdavače da budu na začelju
revolucije koja je uveliko u toku (ako već nije pri kraju). Kroz veću ponudu
elektronskih izdanja, domaći izdavači mogli bi da se primaknu i našoj
milionskoj dijaspori koja i ovako troši lepe pare da iz otadžbine pribavi
poneku knjigu na maternjem jeziku. Time bi se stimulisala i domaća populacija
da uloži koji groš u nabavku Kindlea ili nekog sličnog elektornskog čitača.
Iako je sam uređaj jeftiniji od mobilnog telefona prosečnog tinejdžera,
ovdašnji ljubitelji knjige kupuju ga retko, pre svega zbog nepostojeće ponude
domaćih naslova.
Šta god o novotariji mislili literarni puritanci kojima nova
knjiga po definiciji treba da miriše na pulpu i farbu a ne na struju, sve će to
na kraju doći i ovde, baš kao što su došli mobilni telefoni, MP3 plejeri, GPS
navigatori, laptopovi, tablet-računari i ostale sprave na koje smo u početku
gledali s podsmehom, otvoreno sažaljevajući jadni mentalni sklop njihovih
vlasnika.
Sam svoj majstor
Ako ste pisac, a pre svega neshvaćeni pisac i budući
nobelovac koji nikako ne može da se probije do svojih čitalaca, ako vam
nadobudni urednici izdavačkih kuća stalno vraćaju rukopise sa napomenom da ste
neuko i nepismeno škrabalo, da vam je knjiga dosadna i da ne vredi po’ lule
duvana, Amazon vam pruža idealan način da zaobiđete sve prepreke i pojavite se
u najvećoj knjižari na svetu kao nezavisni autor. Postupak je krajnje
jednostavan i liberalan: otvorite Amazonovu stranicu namenjenu piscima,
pošaljete knjigu u word-formatu, zalepite cenu po želji a Amazon će obaviti sve
ostalo. Na vama ja samo da prebrojite pare koje će u džakovima početi da
pristužu u roku od odmah.
Ima tu i poneki problemčić. Amazon zaračunava solidnu
proviziju (minimalno 35% od vrednosti knjige za izdanja do 10 dolara, sve do
70% za ona skuplja). No sa tim se može živeti, teško da biste zaradili više i
kod izdavača koji se još uvek bakće s mastilom i hartijom. Mnogo je veći
problem što vi niste jedini neshvaćeni pisac u kosmosu, hiljade njih hrle ka
Amazonu željni novca i zaslužene slave. Od silne ponude dela (i nedela) neuporedivo
lošijeg kvaliteta od vašeg budućeg
bestselera, jako vas je teško pronaći na Amazonu jer se na spisku novih izdanja
obično nalazite na 875. stranici. Ali, svaki početak je težak.
Poneka književna Pepeljuga već je prešla put od trnja do
zvezda. Amazonov klub nezavisnih autora koji su uspeli da prodaju milion
elektronskih knjiga još uvek je malobrojan. U njemu su pisci za koje ste možda
čuli a možda i niste: Džon Loke, Džejms Paterson, Nora Roberts, Čarlen Haris,
Li Čajld, Majkl Koneli... Ogromne tiraže ima i Suzan Kolins po čijem se
(odličnom) romanu “Igre Gladi” (prevedenom i kod nas) uveliko snima film sa
popriličnim budžetom. Najprodavanija je ipak “Milenijumska trilogija” prerano
preminulog Stiga Larsona čije su knjige već ekranizovane.
Nego, šta vi čekate?
Šta ima za dž?
Na veliki broj dela klasične književnosti više niko ne
polaže autorska prava, tako da se mogu slobodno umnožavati. Postoje odlične
on-line biblioteke koje po pravilu nude lepo formatirane knjige u više različitih
elektronskih formata. Jedna od najpopularnijih takvih biblioteka je “Projekat
Gutenberg” sa preko 40,000 kvalitetno obrađenih naslova. Mnogo toga može se
pronaći i na sajtovima univerziteta, nacionalnih biblioteka, akademija i
naučnih ustanova. Najpopularniji klasični autori već godinama su Mark Tven,
Dikens, Artur Konan Dojl, Šekspir, Džejn Ostin...
Piratsko tržište takođe ne oskudeva ali je ono u potpunosti
okrenuto popularnoj literaturi i aktuelnim bestselerima. Najzastupljeniji su
špijunsko-zaverenički romani i druge knjige za plažu, avione i autobuse, teške
višetomske fantazije, naučna i nenaučna fantastika, lako ljubavno štivo i
ostali sapuni, pikantne biografije prvorazrenih bogataša i drugorazrednih
glumica, uputstva za brzo ozdravljenje i još brže bogaćenje, knjige o modi,
jogi, Budi, Jodi... Uz malo truda i mnogo dobrog interneta, za par sati možete
da “pazarite” komplet od 10.000 zbrdazodlisanih naslova za Kindle ili mnogo
vredniju zbirku od 200 knjiga po izboru Njujork Tajmsa. Ako, međutim, tražite
nešto zaista vredno, Saramaga na primer, verovatno nećete naći ništa.
Odakle ova nelegalna izdanja dolaze? Njihov izvor nisu
legalno kupljene elektronske knjige na sajtovima Amazona i drugih prodavaca jer
su ta izdanja zaštićena od fizičkog kopiranja. Kao polazni materijal najviše se
koriste Word i PDF fajlovi koji su “procureli” iz izdavačkih kuća. Kad nema ni
toga, uvek će se naći neki džabalebaroš koji će štampanu knjigu da iskenira a
zatim prevede dobijene slike u čitljivi tekst (postupak poznat kako OCR). Sve
ostalo je trivijalno.
Pirateriji knjiga Kindle nije ni pomogao ni odmogao, stari
metodi (krađa fajlova, skeniranje i fotokopiranje) i dalje dominiraju. Kindle
je samo pomogao da knjiga i pisac brže i lakše stignu do čitalaca kao i da
čitanje bude sadržajnije i prijatnije. Onima koji čitaju piratske knjige, autor
prijateljski savetuje da prethodno provere da li se knjiga prodaje na Amazonu:
iznenađujuće veliki broj naslova može da se dobije za dolar, dva ili tri. Za
dati novac dobićete besprekorno formatiranu knjigu očišćenu od grešaka i loše
skeniranih slova koja se čita sa zadovoljstvom a čuva zauvek.
Vreme #1091