Quo Vadis, Bili?

Na prestižnoj i rado citiranoj listi najbogatijih ljudi ove planete koju redovno objavljuje časopis “Forbs” najbolje se (već treću godinu zaredom) kotira vlasnik Majkrosofta Bil Gejts, čiji je buđelar procenjen na 36 milijardi i 400 miliona dolara. Tek malo bogatiji od njega je brunejski sultan Hasan Bolkija, čiji je “bedni” imetak težak okruglo 38 milijardi. Ipak, između ove dvojice trulih bogataša postoji znatna razlika: dok je sultan svoje pare uglavnom nasledio i tek ih neznatno uvećao podmećući burad ispod nafte koja i bez njega šiklja iz peska, Bili je svoje bogatstvo stekao sam. Poređenja radi, medijski mogul Ted Tarner, vlasnik CNN-a i još koječega, jedva sastavlja kraj sa krajem sa samo dve milijarde dolara, dok je engleska kraljica Elizabeta, sa svojih 350 miliona u čarapi, prava sirotica.

Do basnoslovnih para Bili je stigao zahvaljujući svojoj pameti, kombinaciji pravih poteza i srećnih okolnosti, kao i gluposti IBM-a koji u bledunjavom cvikerašu nije na vreme prepoznao aždaju. Sve je to istorija, prepričana mnogo puta. Danas Majkrosoft drži apsolutni monopol na tržištu operativnih sistema i kancelarijskih programa za personalne računare. Ključni potezi kompanije sjajno su koordinirani sa napretkom drugog novokomponovanog američkog džina – Intela, firme koja isporučuje lavovski deo mikroprocesora i prateće elektronike za personalce, čiji su profiti tek nešto manji od Majkrosoftovih. Ove dve korporacije danas mnogi vide kao jednu, podrugljivo tvrdeći da kompletnim tržištem PC računara vlada monopol “Intelsofta”, fantomske firme čiju je tešku pesnicu osetio skoro svako ko je sa Intelom ili Majkrosoftom pokušao da se takmiči.

MAJKROSOFT: Kako komplot nazvan “Intelsoft” funkcioniše u praksi? Ako ste među prvima kupili personalni računar, u njemu je verovatno kucao Intelov 8086 ili 80286 procesor, imali ste oko pola megabajta memorije, a kao operativni sistem koristili ste Majkrosoftov DOS, verzija 3.30. Funkcionisalo je, nije da nije. Uz par korisnih aplikacija (poput Lotusovog programa “1-2-3” za unakrsna izračunavanja) i igara (ruski tetris, a šta bi drugo), život je bio sasvim podnošljiv. Sam Gejts u to vreme poručuje: “640 kilobajta memorije treba svakome da bude dovoljno”. I bilo je. Onda je Majkrosoft na tržište izbacio isti prozivod u novom pakovanju – famozni Windows operativni sistem, ispod čije haube se nalazi običan DOS sa poboljšanim vizuelnim identitetom. Nakon nekoliko verzija i prepravki, odomaćila se ona sa rednim brojem 3. Gejts sve vreme tvrdi da će novi operativni sistem raditi na svim postojećim mašinama, bez problema. Hoće, ali sporo, nepodnošljivo sporo. Ovde uskače Intel, koji nudi rešenje za nastali problem: nove, brze i još brže čipove 80386 i 80486 koji, nažalost, ne pašu na stare šasije. Dakle, stare kompjutere treba baciti u kante i kupiti nove, preživeće jedino tastatura (mnogi su i nju bacili, po sistemu “kad ide june, nek ide i uže”). Od ove nadogradnje omrsili su se i proizvođači memorije, diskova, monitora, video-kartica i ostalih drangulija bez kojih se ne može.

Taj Windows 3.1 nije bio baš pitomo zvere, ali se dalo naučiti redu. Klik ovde, klik onde, pa se ubaci još malo memorije, pa se pozove klinac iz kraja koji se razume u stvar i tako ste opet na onome na čemu ste već jednom bili: imate vaše omiljene programe za unakrsne tablice i pisanje tekstova, a tetris je sad u boji. Bili vam je dao malo fore da se priviknete na nov štimung vašeg računara, kako biste se za njega vezali što više. Jednoga dana, kada sva svoja važna pisanija, crteže, faksove i adrese budete smestili u njegovu utrobu, postali ste, hteli vi to ili ne, verni sledbenik svih budućih poteza mudroga Gejtsa. A kad ste se tako lepo “primili”, on može da vam radi šta hoće.

Pre dve godine lansiran je Windows 95, najavljen kao novi, još veći prozor od onog prethodnog. Mnogi su se odmah uhvatili za glavu, s razlogom. Taman su stari Windows 3.1 naštelovali kako treba i finansijski se oporavili od investicija u hardver, kad ono – Jovo nanovo. Ovoga puta Bili je bio mnogo suroviji: novi programi će se od sada praviti samo za novi operativni sistem. Naivčine koje su poverovale ciničnim Bilovim obećanjima kako će W95 raditi čak i sa Intelovim 80386 procesorom u svega 4 megabajta rama (onih 640 kilobajta više nije pominjao), imaju šansu da instalaciju novog operativnog sistema okončaju oko dvehiljadite. U očaju i paničnom strahu da vas tehnološki napredak ne mimoiđe, opet ste bacili skoro svu postojeću opremu, čak i tastaturu, koja svemu tome ništa nije kriva, opet ste morali da kupite još memorije, veći disk, bolju video-karticu i, naravno, jači mikroprocesor koji (kakva slučajnost!) Intel već ima na lageru u ogromnim količinama.

Novi operativni sistem napravljen je po ugledu na mikrotalasnu pećnicu: svi bi voleli da je imaju, a niko ne zna kako radi. Da biste naštelovali W95 kako treba, više vam nije dovoljan onaj klinac iz kraja, koji je u međuvremenu emigrirao u Redmond da piše programe za Majkrosoft. Nema više momka koji će za tanjir šampita srediti svaki vaš problem, treba vam tuce njih, za svaki problem ponaosob. Iole ozbiljna situacija ne može se rešiti bez brljanja po nečemu što se u W95 zove “registar”, a u suštini predstavlja tempiranu bombu koja samo čeka dodir nespretne ruke pa da eksplodira. Najveći stručnjaci za kompjutere, oni što žive od pisanja za lokalne kompjuterske novine, koje opet žive od onih koji ne mogu da žive od problema koje im kompjuteri prave, obično imaju samo jedan savet: reinstalirajte program od početka i molite boga da stvar proradi. Kad bi se tako popravljali automobili, majstori bi zbog promene ulja i filtera svaki put vadili motor iz karoserije i vraćali ga nazad.

WWW: Bilijeva aktuelna opsesija zove se Internet. Globalna kompjuterska mreža nikla je mimo Majkrosofta koji je godinama sa strane gledao kako se njeni pipci uvlače u škole, fabrike, institucije i domove. Da biste iole komotno mogli da skakućete po ganglijama Interneta, treba vam dobar program – ubedljivo najbolji je Netskejp, a njegovi izumitelji su odavno zaradili svojih prvih milion dolara. Lepota Netskejpa je upravo u njegovoj jednostavnosti. U poređenju sa Majkrosoftovim kancelarijskim paketom, ovaj program izgleda kao perorez u odnosu na Black&Decker bušilicu sa dodacima. Čak i osoba sumnjive inteligencije neće imati problema da pomoću Netskejpa pronađe sveže rezultate engleske Premijer lige. Onda je Gejtsu palo na pamet da se i na ovom polju dočepa svog parčeta kolača i tako je počela neviđena kampanja za Internet Eksplorer, alternativni pretraživač Interneta čija je najveća vrlina to što je potpuno besplatan. Umesto da program prave od nule, Majkrosoftovi programeri “pozajmili” su dizajn i strukturu Mozaika, pretraživača koji nikad nije dostigao popularnost Netskejpa, delimično i zato što je razvijen za interne potrebe američkih koledža. Detalji ovog škakljivog aranžmana nikad nisu objavljeni.

Kakav je da je, Eksplorer ima nenadmašan odnos kvalitet/cena za jedan ozbiljan proizvod. Njegova misija je jednostavna: on treba da uništi Netskejp koji ne može sebi da priušti luksuz da poklanja svoj glavni i doskoro jedini proizvod. Kad glavni konkurent ispusti dušu, ili se proda za male pare, Bili će da vidi šta će da napravi od Interneta i po kojoj ceni će da prodaje ono što je do tada poklanjao. Nažalost, izgleda da su i ljudi u Netskejpu izgubili kompas, što se često dešava malim firmama kojima Majkrosoft duva za vrat, pa su izbacili novu verziju svog Internet paketa koja pokušava da se takmiči sa Majkrosoftom u složenosti i glomaznosti. A tu je Majkrosoft uvek bio nenadmašan.

Izgleda da brzina kojom Eksplorer davi Netskejp ne zadovoljava Gejtsa. Da bi se ljudi što brže vezali za njegov još uvek inferiorni proizvod (kako drugačije nazvati program koji se napadno deli potpuno džabe, a upotrebljava ga manje od 30 odsto korisnika Interneta), sprema se nova verzija operativnog sistema koja će se na tržištu pojaviti krajem ove ili početkom naredne godine pod imenom Windows 97, Memfis, Nešvil ili već tako nekako. Ovoga puta vam neće biti ostavljena ni najmanja mogućnost da se okanete Eksplorera i njegovu sličicu smestite tamo gde joj je i mesto (u kantu za đubre), s obzirom na to da će dotični program od sada biti u fokusu čitavog operativnog sistema i sa njim toliko isprepletan da bi svaki pokušaj amputacije bio fatalan (po računar, naravno). Nakon što je tržište temeljno zaluđeno pričama o tome kako će nova verzija operativnog sistema biti čudo neviđeno, u izgladnelu masu puštena je nedorađena verzija Internet Eksplorera 4.0. Ovaj program ne predstavlja eksperimentalni softver (tzv. beta-verziju) namenjen dobrovoljcima (kamikazama) koji će ispitati vrline i nedostatke programa pred definitivnu komercijalizaciju, već običan softverski dinamit koji će sa 100 odsto verovatnoće bar jednom srušiti vašu kompjutersku kulu od karata. Ne laćajte se, dakle, šarene laže koju ovih dana čitaocima poklanjaju skoro svi časopisi koji drže do sebe, jer taj Eksplorer funkcioniše kao drveni šporet (čim se potpali, otpočne samodestrukciju). Čak i tradicionalno poltronske kompjuterske revije koje žive od reklamnih dotacija “Intelsofta” i prateće šrafciger-industrije (Del, Majkron, Gejtvej, Viglen), i koje bi pre objavile da je Zemlja ravna k'o tepsija nego što bi napisale da je nešto od reklamiranih proizvoda obično smeće, ovoga puta jedva prikrivaju svoje razočaranje.

No, to sigurno neće obeshrabriti Majkrosoft da i dalje prosto otima kompjutere ne bi li na njih postavio svoj novi Eksplorer, šta košta da košta. Vrhunac ove kampanje svakako predstavlja investicija Majkrosofta od oko 200 miliona dolara u trošni Epl, koji će ovu finansijsku injekciju otplatiti dobrovoljnom ugradnjom Eksplorera u svoje nove mašine (samo im još to treba, pa će da ih krene). Nekadašnji Majkrosoftov rival dostojan poštovanja sada vegetira na infuziji koju mu propisuje smrtni neprijatelj i uz to u računare ugrađuje softver koji na Meku nema nikakvu tradiciju. Koliko će sedativa zbog toga morati da popije prosečni mekovac koji više voli Netskejp, iznad svega prezire “Intelsoft” PC-industriju i Windows operativni sistem a u liku Gejtsa vidi Satanu lično – ostaje da se vidi.

INTEL: Ni drugo krilo “Intelsofta” ne traći vreme. Najaktuelniji proizvod Intela svakako je gama Pentijum procesora, a jedine dve rivalske firme, AMD i Sajriks, nailaze na slične probleme kao i Netskejp u sudaru sa Majkrosoftom. Sve bi bilo sasvim razumljivo i prihvatljivo da je Intelov proizvod superioran u pogledu cene i kvaliteta – ali nije! Prvi Pentijum procesori imali su skandaloznu grešku u jedinici za rad sa brojevima u pokretnom zarezu tako da je u određenim okolnostima rezultat deljenja bio netačan, tj. “odokativan”. Arogantni Intel prvo je pokušao da čitav problem gurne pod tepih (”našli su koga će da uče tablicu množenja”), da bi konačno objavio kako će obeštetiti samo one mušterije koje dokažu da su pretrpele štetu. Čim je iza Intela stao Majkrosoft, tvrdeći kako korisnici njegovih kancelarijskih programa nemaju razloga za strah, bilo je jasno da je Intel spasen. Prva značajna revizija Pentijum procesora pod nazivom “Pentijum pro” bila je čist promašaj: stari, spori programi radili su još sporije, a na one brze se ionako niko nije žalio. Velika buka digla se i oko takozvane MMX ekstenzije Pentijuma, tj. oko 57 novih i vrlo kompleksnih multimedijskih funkcija upresovanih u čip. Iako ovaj dodatak skoro udvostručuje cenu postojećem Pentijumu na 200MHz, a prosečnom korisniku Vorda ili Eksela treba koliko i Tarzanu sandale, o MMX-u danas priča i poslednja šuša i pored surove činjenice da dobitak na brzini u specijalno optimiziranim aplikacijama (koje ćete tek morati da kupite) ne prelazi petnaestak odsto.

Intelovo nedonošče “Pentijum pro” definitivno je usmrćeno premijerom Pentijum II mikroprocesora, najjače karte koju Intel trenutno ima u rukama. Ovo “čudo” paprene cene toliko je redizajnirano da se ne može ugraditi u postojeća podnožja starih procesora. Trebaće vam nova matična ploča, po ko zna koji put. Pentijum II je naišao na neočekivano hladan prijem, a rođendansku feštu definitivno je pokvario bivši inženjer Teksas instrumentsa Robert Kolins, koji je obelodanio da i ovaj procesor ima “bubu”. Za razliku od svog čuvenog prethodnika koji se zlopatio sa deljenjem, novi pentijum se muči sa zaokruživanjem. Pomenuti Kolins je, inače, noćna mora za Intel koji bi mu rado platio veliku svotu samo da ukloni sa Interneta svoju pezentaciju Intelovih najvećih blamaža (www.x86.org). On tvrdi da novi bag u Intelovom silicijumu nije nimalo bezazlen s obzirom na to da je jedna slična greška (doduše softverska) verovatno bila uzrok eksplozije rakete Arijana 5. Nema šanse da se Intel sa ovim složi, a vodeće firme okupljene oko “Intelsofta” prosto se utrkuju ne bi li razbile strah kod svojih kupaca tvrdeći da sitna falinka ne pogađa njihov softver i hardver. No, čašu je ipak prelila najava Didžitala da će tužiti Intel zbog kršenja patentnih prava. Vodeći svetski PC kolumnista Džon Dvorak tvrdi da bi ovoga puta Intel mogao da izgubi sudski spor.

Jedini pravi Intelov rival je AMD koji već godinama pravi brže i jeftinije mikroprocesore potpuno kompatibilne sa Intelovim pentijumima ali, nažalost, stalno kaska osvajajući proizvode koje je Intel već postavio na tržište. Sada postoje dobre šanse za ravnopravnu trku. AMD je svoj novi procesor K6 dovršio na vreme i dobio sve pohvale, ostavljajući na brzinskim testovima iza sebe klasični pentijum i pentijum pro. K6 lepo paše na postojeće matične ploče: da biste Intelov pentijum zamenili AMD-ovim procesorom, treba vam jedino šrafciger. Meta koju je K6 postavio za pentijum II prilično je visoka: dok su im brzine rada uporedive, cene nisu jer je K6 znatno jeftiniji. Nažalost, sve dok ne bude završena fabrika u Drezdenu, AMD nema zadovoljavajuće kapacitete kojima bi garantovao potrebne količine i rokove isporuke. Ovu situaciju Intel vešto koristi – ukoliko nanjuši da njegovi komitenti kontaktiraju sa AMD-om, obično usledi munjevit prekid isporuka, a neverni partner ostaje na cedilu. Osim toga, Intel je toliko pun para da može sebi da priušti da nekoliko modela svojih procesora prodaje i sa gubitkom, ne bi li se otarasio konkurencije na Majkrosoftov način. Nove, znatno niže cene Intelovih čipova već su objavljene.

Šta ćete, razvoj aplikacija za vaš stari Windows je okončan, moraćete da zažmurite, odvojite nekoliko hiljada maraka i napravite, još jednom, svoj kompjuter od početka: na policama vas već čekaju Windows 97 i pentijum II sa sve MMX-om. To se zove progres. Jednoga dana možda vam u goste pravo iz Redmonda navrati onaj momak iz kraja pa vam objasni šta znače i čemu služe “briefcase”, “registry”, “coolbar”, “active x”, “ole 2” i ostale zezalice koje vam golicaju znatiželju (”čemu ovo služi... a uz to i ne radi”). Oni talentovaniji verovatno će razumeti i kako radi pomenuta mikrotalasna pećnica, pa u čitavoj priči otkriju neki tajni i autoru ovog teksta nepoznati smisao. Ali, za ime boga, ovoga puta ne bacajte tastaturu, ona sigurno još može da posluži.

(Vreme #359)