Zvuk tišine

Te davne 1990. godine računarska tehnologija nalazila se na prekretnici. Personalni računari postali su svakidašnjica ali još uvek nisu ušli u svaki dom. Iako je svaki računar bio ostrvo za sebe, neke ideje kako da se ta ostrva povežu već su ušle u fazu realizacije. Računarskog softvera bilo je malo, ali je postojala zdrava osnova da ga bude mnogo više. Ono što je postojalo bilo je dobro osmišljeno i upotrebljivo a zdrava konkurencija stimulisala je inovacije i favorizovala najkvalitentija rešenja.  Vreme “programabilnih igračaka” poput “Spektruma” i “Komodora” ostalo je iza nas, baš kao i doba skupih programabilnih kalkulatora kao što su bili “HP 41” ili “Teksas Instruments 58/59”. Tipičan personalni kompjuter tog doba bio je neki IBM PC klon, sa Intelovim procesorom 80286 ili 80386, sa radnom frekvencijom koja je u proseku iznosila oko 20 mehaherca i radnom memorijom ne većom od 2-4 megabajta. Za skladištenje podataka korišćeni su relativno nezagrapni i prilično bučni hard-diskov...

IBM-ov kvantni kompjuter U godini koju je UNESKO, povodom stogodišnjice kvantne mehanike – nauke utemeljene radovima Vernera Hajzenberga i Volfganga Paulija iz 1925, a čiji dometi su promenili našu percepciju fizičkog sveta – proglasio Međunarodnom godinom kvantne nauke i tehnologije, Nobelovu nagradu za fiziku dobili su Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis. Njihovo otkriće makroskopskog kvantnog tunel-efekta i demonstracija kvantne prirode ukupne energije električnog kola omogućuje razvoj novih tehnologija baziranih na kvantnoj fizici, kao što su kvantna kriptografija, kvantni senzori i kvantni kompjuteri. Šta to zapravo znači? Objavljivanje dobitnika Nobelove nagrade za fiziku za 2025. godinu u Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka u Stokholmu, 7. oktobra 2025. Za razliku od Nobelove nagrade za mir, ona koja se dodeljuje za fiziku sačuvala je svoj renome i reputaciju. U svom testamentu, Alfred Nobel stavio je fiziku na čelo nagrađivanih naučnih disciplina – ispred hemije, medicine...

Nije sporno da su sve posete našeg predsednika stranim državama i državnicima istorijske, toliko puta se tok istorije promenio zato što je naš predsednik seo na Trampovu hoklicu, otišao kod Makrona da (opet) kupi “Rafale”, ili gledao Putunovu paradu, on i predsednik Slovačke i niko više iz Evrope, valjda su svi ostali državnici EU tog dana sređivali podrum ili vozili auto na tehnički pregled. Ipak, među svim tim istorijskim događajima, naročito se ističu oni koji su prerasli u legendu, koji se pamte i prepričavaju, koji su ušli u narodni folklor i koji će jednog dana svakako biti opevani u desetercu. Prve pesme u tom novom ciklusu junačkih narodnih pesama pod nazivom “Zlatno doba Aleksandra Velikog” svakako će biti posvećene kineskom predsedniku - jer, kad god naš predsednik ode u Kinu, odatle stižu tako dobre vesti koje svu onu sreću koja nas je zadesila u poslednje vreme (jeftiniji kulen i prašak za pecivo, kratko ali dostojanstveno učešće košarkaške reprezentacije na Evropskom prven...