Zvuk tišine

Asteroid YR4 otkriven je krajem prošle godine sa opservatorije „Rio Hurtado“ u Čileu. Njegova veličina još uvek nije precizno utvrđena, kreće se između 50 i 100 metara (grubo gledano, YR4 nalazi se u rangu tunguskog meteorita koji je eksplodirao iznad Sibira 1908. godine), a njegova masa procenjena je na oko 220.000 tona. Asteroid je već dobio nadimak „city killer“, s obzirom na razmere štete koja se može očekivati ukoliko dođe do sudara sa Zemljom, 22. decembra 2032. godine. Prema prvim procenama najugroženiji su istočni Pacifik, severni deo Južne Amerike, Atlantik, Afrika i južna Azija. Destruktivna moć ovog asteroida deset puta je veća od one koju je demonstrirao vulkan Tonga 2021. godine tokom eksplozivne erupcije i cunamija koji je pogodio nekoliko država. U trenutku susreta sa Zemljom asteroid će imati brzinu od oko 60.000 km/h. Ono što u ovom slučaju zaista zabrinjava je vremenski raspon koji nam stoji na raspolaganju od trenutka otkrića pa do mogućeg sudara: manje od deset godi...

Bliski susret sonde „Parker“ sa Suncem odigrao se 24. decembra na rastojanju od „samo“ 6,1 miliona kilometara, pri brzini od oko 700.000 km/h. Nijedan objekat načinjen čovekovom rukom nikad nije dostigao ovako veliku brzinu: sonda bi rastojanje od Njujorka do Londona prešla za manje od 30 sekundi. Iako ovih šest miliona kilometara deluje kao ogromno rastojanje, u suštini nije tako. Pođite od toga da prosečno rastojanje Zemlje od Sunca iznosi 150 miliona kilometara. Zamislite sada stadion za fudbal dugačak sto metara u kome se na jednom golu nalazi Sunce a na drugom Zemlja. Sonda „Parker“ se u trenutku dostizanja minimalnog rastojanja našla na samo četiri metra od gola, u Sunčevom „petercu“. Ilustracije radi, minimalno rastojanje Merkura od Sunca ne pada ispod 46 miliona kilometara, što prevedeno na naša fudbalska rastojanja, znači da je Merkur, Suncu najbliža planeta, negde na oko 30 metara od gol-linije. Dnevna temperatura na Merkuru iznosi oko 480°C što deluje kao „hladovina“ u odnos...

Najbolju dijagnozu današnjeg društva verovatno je postavio američki pisac i glumac Erik Bogosijan u svom dramskom delu „Seks, droga i rokenrol“ iz 1990. godine. U to vreme internet je bio tek marginalna pojava, ali to ne znači da se sistematsko zatupljivanje širokih narodnih masa već tada nije sprovodilo drugim dostupnim sredstvima. Prosek naših intelektualnih sposobnosti počeo je da opada onog trenutka kada je televizor ušao u svaki dom. Pre 35 godina Bogosijan je napisao: Erik Bogosijan „Vidim jednog momka kroz prozor svoje sobe, po čitavu noć on leži u svom stanu preko puta ulice, ne pomera se satima, širom otvorenih očiju. Kad ne bih znao da gleda TV, mislio bih da s njim nešto ozbiljno nije u redu, da je hipnotizovan, paralizovan... Čitave noći njegov mozak upija poruke iz televizora: kupi novi auto, koristi dezodorans, radi više, kupi mikrotalasnu pećnicu... Mislim, šta je to 'mikrotalasna pećnica'? Svako je ima, niko nema pojma kako radi. Zašto svako ima jednu? Zato što ...