Posts

Showing posts from 2021

Posla ima, ko hoće da radi

Image
Kako piše portal “Infoliga” a prenose i brojni drugi mediji, “u prostorijama Dražinog doma u Ivanjici pronađeni su uređaji za rudarenje [kriptovaluta] na internetu u vrednosti preko 5.000 evra, koji su bili složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni na daljinske komande. Celokupna oprema prikačena je na merno mesto izvedeno za eventualne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji. Prevara je otkrivena kada su opštinski radnici pokušali da uđu u podrum Dražinog doma kako bi prikačili struju za osvetljenje parkića tokom Nušićijade”. Kako piše isti portal, ukradeno je oko 55.000 kilovat-sati i pričinjena šteta od oko 22.000 evra.  Vest je, reklo bi se, prilično konfuzna. Jer, kakvo je to “merno mesto” koje “nije korišćeno” pa samim tim nije “ni evidentirano”? I odakle struja u podrumu u koji su “opštinski radnici” ušli upravo da bi “prikačili struju”. I po kojoj tarifi 55.000 kilovat-sati vredi 22.000 evra, sa sve troškovima popravke obijene b

Let iznad CO2 gnezda

Image
Zadnje veliko istraživanje uticaja avio-saobraćaja na klimatske spromene sprovedeno je na osnovu detaljnih podataka iz 2018. godine. Sumarno gledano, vazdušni transport generiše 1.9% svih gasova staklene bašte i 2.5% ugljen-dioksida (CO2), što je, otprilike, milijardu tona godišnje. Ukupan efekat koji imaju svi ovi gasovi na globalno zagrevanje veći je od njihovog procentualnog učešća u globalnoj emisiji jer se njihovo oslobađanje vrši u višim slojevima atmosfere gde je štetni učinak izraženiji. Procenjuje su da 3.5% dosadašnjeg globalnog zagrevanja ima svoje poreklo u avionskom saobraćaju. Posebno zabrinjava činjenica da se stvari brzo pogoršavaju: količina emitovanog CO2 porasla je za 75% između 1990 i 2012. Ako se ovaj trend rasta ne stavi pod kontrolu, avio-saobraćaj će 2050. godine premašiti četvrtinu od ukupnog svetskog „budžeta“ CO2 (budžet je sračunat tako da do kraja veka zagrevanje planete ne pređe 1.5oC).  Neko bi rekao da trenutni učinak od 2.5% nije tako dramatičan. Svetsk

Kosmički turizam

Image
"SpaceShipTwo" Ričarda Brenson sa nosačem "SpaceKnightTwo" Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, kosmos je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga na kratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)? Prvi kosmički turista bio je bogati američki preduzetnik Denis Tito koji je 2001. godine platio 20 miliona dolara kako bi na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveo sedam dana. Po sličnoj ceni u kosmos je putovalo još šest ljudi ali je proces obustavljen 2009. godine jer je Rusija počela da

Kvantni kompjuteri: Nešto sasvim drugo za nešto sasvim treće

Image
"IBM"-ov kvantni kompjuter: System One Da bismo uopšte počeli priču o kvantnim kompjuterima moramo da se podsetimo kako funkcionišu oni klasični. Bez obzira da li govorimo o mobilnom telefonu, tabletu, laptopu ili super-kompjuteru, postoji nešto što im je zajedničko: svi ti uređaji manipulišu isključivo nulama i jedinicama na isti način. Svaki video, tvit, poruka ili novinski tekst nije ništa drugo do niz nula i jedinica. Kada kompjuter „nešto računa“, procesor, kao glavna “radilica” u njemu, konvertuje jedan skup nula i jedinica u drugi korišćenjem instrukcija koje su takođe zapisane nulama i jedinicama. Ono što obično nazivamo „memorijom“ zapravo je skup elektronskih prekidača koji imaju tačno dva različita stanja – jedno od njih nazivamo nulom, drugo jedinicom. Ne postoji „međustanje“, nešto između dve pomenute krajnosti. Najmanja količina informacija kojom kompjuter može da manipuliše zove se bit i bit može da ima samo dve navedene vrednosti.  Kada povežete na hiljade pro

Ruski Kolumbo u vasioni

Image
 Par dana pre istorijskog leta, Jurij Aleksejevič Gagarin ostavio je oproštajnu poruku svojoj ženi u kojoj je napisao da odlazi u misiju iz koje se verovatno neće vratiti živ. Hteo je da bude realan ali strah nije osećao. Pola sata pred poletanje njegov puls bio je 65. Poleteo je u kosmos sa svojih 27 godina na "Vostoku 1" iz pustinjskih stepa Kazahstana, u zoru 12. aprila 1961. godine, sa mesta na kome se danas nalazi Bajkonur, najveći svetski kosmodrom. Nije bilo odbrojavanja, tipično američke izmišljotine za podizanje adrenalina, nije bilo direktnog TV prenosa niti najave u štampi. Kada je sve bilo na svom mestu, Sergej Koroljev, suvereni lider sovjetskog kosmičkog programa i glavni inženjer, stisnuo je crveno dugme i raketa se odlepila od zemlje. „Pojehali!“ („Idemo!“), rekao je Gagarin koji će par minuta kasnije postati prvi čovek u kosmosu: „Vidim Zemlju... vidim oblake... vidim sve... i prelepo je!“ Šta je Gagarin radio u kosmosu? Isto ono što su radili i njegovi nepos