Zvuk tišine

Već nedeljama slušamo o načinima suzbijanja epidemije i različitim problemima na koje lekari i epidemiolozi nailaze. Jedno je nesporno – kada imate ovako zarazan virus, najvažnije je sprečiti njegovo munjevito širenje tako što ćete pratiti, testirati i izolovati kontakte svake zaražene osobe. Ovim mukotrpnim detektivskim poslom, često sa polovičnim učinkom, danas se bavi čitava armija ljudi. Može li savremena tehnologija da pomogne da ovo praćenje kontakata bude jednostavnije, brže i preciznije?

Ideja o praćnju bliskih kontakata pomoću aplikacija za mobilne telefona nije nova: danas ih već ima dosta ali nijedna od njih nije napisana u medicinske svrhe, pogotovo ne kao pomoć u praćenju aktuelne pandemije. Izuzetak je Singapur: tamo već postoji mobilna aplikacija koja može pravovremeno da vas upozori da ste se nalazili u blizini osobe koja je zaražena virusom. I pored ogromne propagande koja je pratila lansiranje aplikacije, i pored činjenice da su stanovnici Sigapura disciplinovan nar…

Šta je, zapravo 5G? Kao što i pretpostavljate, reč je o petoj generaciji mobilne telefonije. Svaka prethodna trajala je, otprilike, po deset godina i sada je vreme za narednu. Trenutna infrastruktura koju čas označavamo kao 4G, čas kao LTE čas kao nešto treće, ubrzano se zamenjuje novom, savremenijom. Šta nam ta „savremenost“ donosi? Pre svega, značajno veće brzine prenosa podataka na svim mobilnim uređajima, brzine koje će biti uporedive sa onima koje nam trenutno nude operateri kablovske televizije ili fiksne telefonije. Transfer podataka biće sve jeftiniji, muzika i filmovi sve dostupniji, komunikacija između ljudi nikad brža i sadržajnija. Sve sprave kojima se služimo postaće „pametne“: mašina za veš pričaće sa sušilicom, sušilica sa peglom, pegla sa daskom, daska sa domaćicom dok domaćica na tabletu „bindžuje“ seriju „Vavilon Berlin“. Pojaviće se i novi telefoni ali će oni biti skupi jer ćete, jednostavno, morati da ih imate kako se ne bi brukali u društvu. To je progres, zadovo…

Iako danas imamo nebrojeno mnogo naučnih dokaza da crne rupe zaista postoje, svi pokušaji da se one fotografišu do sada bili su bezuspešni. Ljudi po pravilu slabo prihvataju stvari koje ne mogu da vide pa nije mali broj onih koji crne rupe i dalje smatraju rezultatom apstraktne matematike bez mnogo uporišta u realnom svetu.

Šta su, zapravo, crne rupe i kako nastaju? Verovali ili ne, dovoljno vam je srednjoškolsko znanje fizike pa da dođete do zaključka da nešto poput crnih rupa skoro izvesno postoji.

Pođite od činjenice da je gravitacija univerzalna pojava. Sve što ima masu ili energiju stvara privlačno gravitaciono polje. Usled toga Zemlja se kreće oko Sunca, jabuka pada na Njutnovu glavu a stanovnici Australije se i dalje drže za planetu iako su sa donje strane globusa (sve ovo, naravno, pada u vodu ako je Zemlja ravna ploča, u toj “teoriji” gravitacija ne postoji).

Da biste se otisnuli sa naše planete u kosmički beskraj potrebna je određena brzina. Na površini Zemlje ona iznosi ok…

Nedavno je objavljeno da su kanadski astronomi sa opservatorije "CHIME" u Britanskoj Kolumbiji koristeći neobičnu kombinaciju četiri polucilindrične antene od kojih je svaka dugačka sto metara, detektovali seriju radio signala nepoznatog porekla koji do nas stižu iz dubokog svemira. Vest o tome prvo je objavljena u prestižnom naučnom magazinu "Nature".   

Stručan naziv za ovu pojavu je "Fast Radio Burst" (FRB) odnosno "brzi radio-bljesak" (autor ovog teksta uz najbolju volju nije uspeo da pronađe potpuno prikladan prevod ovog pojma na srpski jezik). U pitanju je iznenadni nalet radio-talasa u širem frekventnom opsegu koji traje svega nekoliko milisekundi. I pored toga, ukupna energija jednog ovakvog bljeska može da premaši ukupnu energiju koju Sunce generiše tokom pedeset ili sto godina. Pojavu je otkrio Dankan Lorimer 2007. godine prekopavajuće stare podatke sa radio-teleskopa i od tada je zabeleženo nekoliko desetina sličnih jednako misterio…

Tokom svoje istorijske posete Kini predsednik Vučić je sa puno optimizma izjavio da od kineskih investitora očekuje da u Srbiji pokrenu proizvodnju električnih autobusa i automobila. I mi, naravno, imamo svoje adute za trgovinu, ostalo je još samo da ispeglamo neke detalje oko rudarenja litijuma (koristi se za proizvodnju baterija i sedativa), izvoza svinjskih nogu, glava i papaka, pa da s pravom kažemo da smo zaključili posao veka. Naravno, istog tenutka počela su zlurada podsmevanja na račun našeg predsednika, kao da smo zaboravili da je srpski izvoz počeo još u XIX veku pre svega zahvaljujući šljivama i svinjama Miloša Obrenovića.

"Trgovina je u marvi", govorio je veliki knez, "jedini produkt našeg predela koji se u onu stranu izvozi i otkud narod naš sve potrebe sebi i danak nabavlja". Miloš Obrenović je svake godine otkupljivao preko 200.000 svinja širom Srbije. Otkupljene mangulice i puline, u to vreme cenjene srpske autohtone vrste, gonio je kroz srpske i s…