Posts

Ples među zvezdama

Image
Nedavno je objavljeno da su kanadski astronomi sa opservatorije "CHIME" u Britanskoj Kolumbiji koristeći neobičnu kombinaciju četiri polucilindrične antene od kojih je svaka dugačka sto metara, detektovali seriju radio signala nepoznatog porekla koji do nas stižu iz dubokog svemira. Vest o tome prvo je objavljena u prestižnom naučnom magazinu "Nature".   

Stručan naziv za ovu pojavu je "Fast Radio Burst" (FRB) odnosno "brzi radio-bljesak" (autor ovog teksta uz najbolju volju nije uspeo da pronađe potpuno prikladan prevod ovog pojma na srpski jezik). U pitanju je iznenadni nalet radio-talasa u širem frekventnom opsegu koji traje svega nekoliko milisekundi. I pored toga, ukupna energija jednog ovakvog bljeska može da premaši ukupnu energiju koju Sunce generiše tokom pedeset ili sto godina. Pojavu je otkrio Dankan Lorimer 2007. godine prekopavajuće stare podatke sa radio-teleskopa i od tada je zabeleženo nekoliko desetina sličnih jednako misterio…

Papci i leteći automobili

Image
Tokom svoje istorijske posete Kini predsednik Vučić je sa puno optimizma izjavio da od kineskih investitora očekuje da u Srbiji pokrenu proizvodnju električnih autobusa i automobila. I mi, naravno, imamo svoje adute za trgovinu, ostalo je još samo da ispeglamo neke detalje oko rudarenja litijuma (koristi se za proizvodnju baterija i sedativa), izvoza svinjskih nogu, glava i papaka, pa da s pravom kažemo da smo zaključili posao veka. Naravno, istog tenutka počela su zlurada podsmevanja na račun našeg predsednika, kao da smo zaboravili da je srpski izvoz počeo još u XIX veku pre svega zahvaljujući šljivama i svinjama Miloša Obrenovića.

"Trgovina je u marvi", govorio je veliki knez, "jedini produkt našeg predela koji se u onu stranu izvozi i otkud narod naš sve potrebe sebi i danak nabavlja". Miloš Obrenović je svake godine otkupljivao preko 200.000 svinja širom Srbije. Otkupljene mangulice i puline, u to vreme cenjene srpske autohtone vrste, gonio je kroz srpske i s…

Đunta

Image
Ne znam da li ste, od silnog fudbala i tenisa na TV-u, primetili da je britanski BBC upravo otvorio svoju arhivu sa hiljadama dokumenata u kojima je sačuvana istorija razvoja računara u poslednjih pola veka.

Ja volim istoriju. Najbolje poznajem svoju.

U saradnji s kompanijom "Acorn", BBC je 1981. godine, osmislio računar "BBC Micro", s namerom da računare i programiranje približi đacima. Računar je bio toliko uspešan da ga je imala skoro svaka osnovna ili srednja škola u Britaniji.

Zahvaljujući upornosti mog oca, jedan primerak dobio sam i ja.

Zato što smo bili u mogućnosti.

Mislim da je to bio jedini BBC kompjuter u Srbiji južno od Beograda.

Bolji računar nikad nisam imao.

Bejzik od 32 kilobajta i još toliko memorije, razmetljiva superiornost trulog Zapada!

Na tom BBC-u sam, recimo, umeo da sračunam broj "pi" na hiljadu decimala.

Toliko puta sam to demonstrirao drugarima iz škole da sam prvih dvadeset cifara naučio napamet.

Evo, da ne kažete da izmišlja…

Marsijanske hronike

Image
Reč “Marsovac” prvi put se pojavila 1877. godine u Americi i Engleskoj u novinskim tekstovima posvećenim otkriću dva Marsova satelita, Fobosa i Dejmosa. Imenica je sledeći put upotrebljena tek na sajmu električnih naprava i dostignuća održanom u Parizu 1881. Tokom četiri meseca izložbe posetioci su imali priliku da vide takva čuda tehnike kao što su telefon, generator, sijalica sa užarenim vlaknom, veštački magneti, kompasi i razne mašine koje su umesto nafte, drveta ili uglja koristile električnu energiju. Jedan anonimni posetilac, oduševljen najnovijim dokazima nezaustavljivog tehničkog progresa pustio je mašti na volju i napisao priču pod naslovom “Leto gospodnje 2081” koja je stekla priličnu popularnost. U njoj autor predviđa da će, tokom jednog kraćeg predaha od međusobnog ratovanja, Zemljani uspostaviti kontakt s Marsovcima kako bi s njima razmenjivali “učtive poruke”. Kako to sa ljudima obično biva, početna ljubaznost neće trajati dugo i ljudi će objaviti rat Marsovcima koji ć…

Čovek koji je razumeo Univerzum

Image
Bio je toliko poznat i prepoznatljiv da su njegovu smrt komentarisali čak i oni koji s naukom nemaju
nikakve veze. Za one koji su imali dovoljno škole da razumeju njegov naučni rad, Hoking je bio simbol snage ljudskog uma. Za sve ostale bio je simbol neuništivosti života i pobede duha nad materijom. Bio je istinski naučni super-star i medijska zvezda, voleo je svoju slavu koliko i nauku kojom se bavio i nije krio da uživa u druženju s predsednicima država i vlada, kraljevima, prinčevima i princezama, čuvenim glumcima, muzičarima i sportistima.

Stiven Hoking rođen je 1942. godine u Oksfordu. Roditelji su mu bili medicinski radnici, sa reputacijom čestitih ljudi, čvrstog i pomalo ekscentričnog karaktera. Živeli su tiho i povučeno u svojoj velikoj, ali zapuštenoj kući. Tišina je vladala čak i tokom porodičnih ručkova kada bi svako od ukućana uz supu "bistrio" i svoju omiljenu knjigu. Stiven je želeo da studira matematiku, uz protivljenje oca koji je smatrao da medicina nudi mn…

"Izviđač" iz beskraja

Image
Ako izuzmemo spektakularni kraj misije “Kasini“ i nove uspehe privatnog biznisa u oblasti lansiranja satelita i drugog komercijalnog tereta u Zemljinu orbitu, 2017. godina iz kosmičke perspektive nije bila godina za pamćenje. Sve do trenutka kada se, takoreći ni od kuda, pojavio misteriozni objekat za koji se ubrzo ispostavilo da ne potiče iz Sunčevog sistema već iz beskrajnih daljina naše matične galaksije. Za većinu laika ovo možda i nije neka naročita vest. Ali za naučnike koji nikad do sada nisu imali priliku da istražuju ovakve „goste“ u Sunčevom sistemu, astronome amatere i  ljubitelje naučne i nenaučne fantastike, ovaj događaj predstavlja prvorazrednu senzaciju.

Objekat je u prvom trenutku bio klasifikovan kao kometa, zatim kao asteroid pa je u skladu sa tim menjao i imena, sve dok nije potvrđeno njegovo međuzvezdano poreklo. Za takve objekte Međunarodna astronomska unija do sada nije imala sistematizovanu nomenklaturu pa je novi objekat prosto označen kao 1I (asocirajući tako…